Гулистон давлат университети ―кимё ўҚитиш методикаси‖



Download 0,66 Mb.
Pdf ko'rish
bet12/41
Sana23.02.2022
Hajmi0,66 Mb.
#149066
1   ...   8   9   10   11   12   13   14   15   ...   41
Bog'liq
kimyo oqitish metodikasi

Дарсликдан фойдаланиш. Кимѐ ўқитиш жараѐнида ўқувчиларни дарслик 
билан мустақил ишлашга ўргатиб бориш катта аҳамиятга эга. Бунда дарслик билан 
ишлашнинг синфда ҳамда уйда ишлаш йўлларини ўргатиш керак. Дарс давомида 
китобдаги масалага оид ҳамма нарсани эмас, балки ўқитувчининг ѐрдами талаб 
қилинадиган энг мураккабларнигина баѐн этиш ва шу билан тажрибалар учунгина 
эмас, ўқувчиларнинг дарслик билан мустақил ишлаши учун ҳам вақт қолдириш 
лозим. Ўқувчиларга дарсликдан тасвирий материалдан ишлаб чиқариш 
жараѐнларининг схемаларидан, кимѐнинг амалий ҳаѐтдаги роли тўғрисидаги 
маълумотлардан, лаборатория ишларининг тафсилотларидан, такрорлаш учун 
берилган саволларидан машқ ва мисоллардан мустақил суратда фойдаланишни 
таклиф этиш керак. 
Ўқувчиларга қуйидагича топшириқлар бериш лозим: синфда тушунтириб 
берилмаган материални дарсликдан, қўшимча ўқув қўлланмалардан фойдаланиб 
билиб олиш; 
— тегишли расмлар, диаграмма ва схемалар чизиб, уларни тушунтириб бериш; 
— дарсликдаги машқларни бажариш; 
— мавзу охирида берилган саволларга жавоб қайтариш; 
— дарсликдан асосий кимѐвий -тушунчаларни топиш, уларни аниқ материаллар 
билан тўлдириш; 
— дарсликдаги материалдан фойдаланиб амалий машғулотларга тайѐрланиш ва 
бошқалар. 
Дарслик билан ишлаш ўқитувчининг бевосита раҳбарлиги остида 
қилинадиган ишдан секин-аста ўқувчиларнинг мустақил ишларига айланиши 
лозим. Ўқувчиларни махсус маълумотномалардан, жадваллардан (моддаларнинг 
эрувчанлиги, металларнинг фаоллик қатори, элементлар даврий системаси ва 
жадвали ва ҳоказо) фойдаланишга ўргатиш лозим. 
Ҳозирги кунда таълим жараѐнида интерактив методлар, инновацион 
технологиялар, педагогик ва ахборот технологияларини ўқув жараѐнида қўллашга 
бўлган қизиқиш, эътибор кундан-кунга кучайиб бормокда, бундай бўлишининг 
сабабларидан бири, шу вақтгача анъанавий таълимда ўқувчи-талабаларни фақат 
тайѐр билимларни эгаллашга ўргатилган бўлса, замонавий технологиялар уларни 
эгаллаѐтган билимларини ўзлари қидириб топишларига, мустақил ўрганиб, таҳлил 
қилишларига, ҳатто хулосаларни ҳам ўзлари келтириб чиқаришларига ўргатади. 
Ўқитувчи бу жараѐнда шахсни ривожланиши, шаклланиши, билим олиши ва 
тарбияланишига шароит яратади ва шу билан бир қаторда бошқарувчилик, 


йўналтирувчилик функциясини бажаради. Таълим жараѐнида ўқувчи-талаба асосий 
фигурага айланади. 
Шунинг учун олий ўқув юртлари ва факультетларида малакали касб 
эгаларини тайѐрлашда замонавий ўқитиш методлари-интерактив методлар, 
инновацион технологияларнинг ўрни ва роли бениҳоя каттадир.

Download 0,66 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   8   9   10   11   12   13   14   15   ...   41




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish