Грипп ва бошка уткир респиратор вирусли инфекциялар Мавзунинг долзарблиги



Download 0,68 Mb.
bet3/9
Sana23.06.2022
Hajmi0,68 Mb.
#694384
1   2   3   4   5   6   7   8   9
Bog'liq
Грипп узбекча Лекция.Орзикулов

давоми

  • Вирионнинг ташқи қобиғида сирт V-антигени мавжуд. Унинг таркибида гемагглютинин(H) ва нейраминидаза(N) мавжуд.
  • Гемагглютинин ёки нейраминидазнинг ўзгариши А типидаги янги вирус турларининг пайдо бўлишига олиб келади.
  • Вируснинг янги антигенлик вариантлари грипп эпидемиясини янада жиддий ва оммавийроқ касаллик келтириб чиқаради.

ЭПИДЕМИОЛОГИЯ

  • Грипп инфекциясининг манбаи касалликнинг типик ва атипик шакллари билан огриган касал одамдир.
  • Юкиш механизми ҳаво-томчи.
  • Максимал юқумлилик касалликнинг дастлабки кунларида, бемор йуталаётганда вирус шилимшиқ томчилари билан ташқи муҳитга чиқарилганда кузатилади. Асоратланмаган гриппда бемор касалликнинг бошланишидан 5-6 кунгача юкумли. Беморда гриппнинг асорати пневмония кузатилса вирус 2-3 ҳафтагача танада аниқланади.
  • Совуқ мавсумда гриппнинг кўпайиши кузатилади.

А типидаги грипп вируси келтириб чиқарадиган эпидемиялар ҳар 2-3 йилда бир марта такрорланиб, портловчи хусусиятга эга (1-1,5 ой ичида аҳолининг 20-50 фоизи касалланади ).

  • А типидаги грипп вируси келтириб чиқарадиган эпидемиялар ҳар 2-3 йилда бир марта такрорланиб, портловчи хусусиятга эга (1-1,5 ой ичида аҳолининг 20-50 фоизи касалланади ).
  • B гриппи эпидемияси секинроқ, 2-3 ой давом этади. ва аҳолининг 25% касалланади.
  • Барча аҳоли бир вақтнинг ўзида грипп билан касалланмаганлиги ва иммунитетнинг давомийлиги ҳар хил бўлганлиги сабабли, вақти-вақти билан сезиларли даражада иммунитетга эга бўлмаган қатлам ҳосил бўлади.
  • Грипп вирусларининг маҳаллий штаммлари кўпинча касалликнинг мавсумий купайишига олиб келади.
  • Грипп C эпидемик касалликларни келтириб чиқармайди, фақат спорадик касаллик чакиради.

Грипп патогенези

  • 1. Вируснинг юқори нафас йулларининг эпителиал ҳужайраларига кириши.
  • 2. Эпителийнинг деструкцияси ва некрози.
  • 3. Иммун реакциясини фаоллашиши (дезорганизация, вирус элиминацияси, кўпинча тўлиқ эмас).
  • 4. Вирусемия.
  • 5. Асаб ва қон томир тизимига токсик таъсир (нейротоксикоз, абдоминал синдром).
  • 6. Ҳимоя қилувчи омилларнинг пасайиши , бактериал асоратлар.
  • 7. Вирус таъсирида организмда аллергия ривожланиши, аутоаллергик асоратлар.

Download 0,68 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish