Государственная инспекция по надзору за безопасным ведением работ


§ 280. Ларзали портлатишни ўтказиш учун, тайёрлов иншоотларининг забойларида



Download 1,83 Mb.
Pdf ko'rish
bet66/132
Sana09.06.2022
Hajmi1,83 Mb.
#647451
1   ...   62   63   64   65   66   67   68   69   ...   132
Bog'liq
BPI havfsizlik qoidalari


§ 280. Ларзали портлатишни ўтказиш учун, тайёрлов иншоотларининг забойларида 
портлатишни махсус кабеллардан тайёрланган доимий магистраллари ўтказилган бўлиши керак.
§ 281. Кўмир ва аралаш забойларида, ҳамда отилиш хавфи мавжуд бўлган жинслар бўйича 
ларзали портлатишда зарядларни тезлатиш лаҳзада ва қисқа фурсатда портлайдиган, секинлатиш 
вақти кўпи билан 220 мс бўлган сақланадиган электродетонаторлар билан амалга оширилиши керак. 
Қатламларни очишда, уларни ларзали портлатиш билан топишга қадар қисқа фурсатда 
портлайдиган электродетонаторларни секинлатиш вақти 320 мс дан ортиқ бўлмаслиги керак.
§ 282. Бир ёки бир неча зарядлар қайтишган ҳолларда, қайтиқларни тугатиш ва ларзали 
портлатиш бўйича мазкур Қоидалар билан ўрнатилган талабларига риоя этган ҳолда, уларни ларзали 
портлатиш учун ажратилган вақт мобайнида тугатиш зарур.
§ 283. Ларзали портлатиш билан қатламларни очишда ПМларни ёйилган (икки қаватли) 
зарядларини қўллашга, қуйидаги шартлар бажарилганда рухсат этилади: 
а) зарядларни тезлатиш лаҳзада ва қисқа фурсатда портлайдиган электродетонаторлар билан 
амалга оширилади; 
б) ёйилган зарядлар эга шпурларда, оғиз томондаги биринчи зарядга нисбатан шу зарядда 
секинлатиш кўпроқ бўлиши керак; 
в) тегишли шароитлар учун рухсат этилган III ва IV класслардаги ПМлардан фойдаланишда
ёйилган зарядлар орасини тиқинлашнинг узунлиги камида 0,75 м, шпур оғизи томондаги биринчи 
заряднинг массаси кўпи билан 1,2 кг бўлиши керак.
II классдаги ПМлардан фойдаланишда ёйилган зарядлар орасини тиқинлашнинг узунлиги 
камида 1 м, шпур оғизи томондаги биринчи заряднинг массаси кўпи билан 1 кг бўлиши керак; 
г) ёйилган зарядлар эга шпурларнинг узунлиги камида 3 м бўлиши керак.
§ 284. Бурғилаш-портлатиш ишлари ёрдамида қатламни топиш ва кесиб ўтиш, иншоот ва 
тикка қатлам (ингичка қатлам) орасидаги жинс тирбандининг (тиқилишининг) қалинлиги нормал 
бўйича камида 2 м, нишаб, қия ва тикқия қатламлари учун эса камида 1 м бўлганда бажарилиши 
керак. 
----------------- 
1
Шу бўлимнинг матни бўйича кейинчалик – техник назорат шахси 
Тикка ва тикқия қатламларни кесиб ўтишдан олдин кўмир массивини гидроювишдан (сув 
билан ювиб парчалашдан) кейин, очиш иншооти забойи ва ювилган қатлам орасидаги жинс 


54 
тирбандининг қалинлиги камида 1,2 м бўлиши керак. Гидроювишдан кейин жинс тирбандини 
кеткизиш мақсадида охирги нимйўлакнинг зарядларини портлатиш учун шпурларни ювилган 
бўшлиққа етишига 0,5 м қолдириб бурғилаш керак.
Download 1,83 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   62   63   64   65   66   67   68   69   ...   132




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish