Государственная инспекция по надзору за безопасным ведением работ


§ 245. Кўмир ёки аралаш забой бўйича кўлами 100 м дан ортиқ бўлган бош берк



Download 1,83 Mb.
Pdf ko'rish
bet59/132
Sana09.06.2022
Hajmi1,83 Mb.
#647451
1   ...   55   56   57   58   59   60   61   62   ...   132
Bog'liq
BPI havfsizlik qoidalari


§ 245. Кўмир ёки аралаш забой бўйича кўлами 100 м дан ортиқ бўлган бош берк 
иншоотлар уста-портлатувчи яширинадиган жойдаги портлатиш станциясигача етказилган 
доимий портлатиш магистрали мавжуд бўлганда ўтказилиши керак. 
§ 246. Ҳар бир циклда зарядлаш ва зарядни портлатиш, шунингдек кўмир ва жинс бўйича 
алоҳида-алоҳида портлатишга фақат забой шамоллатилгани, метан миқдари ўлчангани, 
портлатилган кўмир олинганидан, забой ва унга 20 м дан ортиқ масофада туташган иншоотларни
портлашдан ҳимоя қилиш бўйича тадбирлар ўтказилганидан кейин йўл қўйилади. Барча ҳолларда 
нимйўлакни чуқурлиги кўмир бўйича камида 2 м бўлиши керак.
§ 247. Газ ёки чанг бўйича хавфли (қўқисдан отилиши бўйича хавфлидан ташқари) 
қатламлардаги маъдан олиш забойларида, маъдан олиш забойини узунлиги бўйича участкаларга, 
портлатиладиганни алоҳида қилиб бўлишга рухсат этилади. Ҳар бир участкадаги зарядлаш ва 
зарядни портлатишга, ундан олдинги участкадаги зарядлар портлатилгани, портлатилган кўмир 
олингани, ҳамда кўмир чанги ва газ портлашининг олдини олиш бўйича чоралар кўрилганидан
кейин йўл қўйилади.
§ 248. Кўмир ва жинс бўйича тайёрлов ва ёрма иншоотларни бошқа иншоотлардан 
кертиклашда, тирак бузилиши, жинс қулаши, шунингдек кабеллар ва қувур-йўл шикастланишини 
олдини олиш учун, шупурлар ва ПМ зарядлари узунлигини туташ жойидан 5 м масофага 
камайтириш кўзда тутилиши лозим.
§ 249. Тайёрлов иншоотларининг жинс ёки аралаш забойларида газ ажралиши мавжуд 
бўлса, лаҳзада ва қисқа фурсатда портлайдиган электродетонаторларни қўллашга рухсат 
этилади. Бунда секинлатишнинг максимал фурсати § 241 талабларини ҳисобга олган ҳолда 
ўрнатилиши керак.
Забойларда зарядлар комплектларини портлатишни алоҳида, аммо кўпи билан уч мартада 
бажаришга рухсат этилдаи. Ҳар бир мартада шпурларни зарядлашга, олдингиси 
портлатилганидан, ҳамда забойдаги портлатиш ва бошқа ишлар хавфсизлигини таъминлаш 
бўйича чоралар кўрилганидан кейин йўл қўйилади.
§ 250. Метан ажралиб чиқмайдиган иншоотларни жинслар бўйича ўтишда, неча марталиги 
ва ўтказиб юбориладиган секинлатишлар сериясини чегараламасдан, секинлатиш вақти 2 с гача 
бўлганда лаҳзада, қисқа фурсатда ва белгиланган вақтда портлайдиган электродетонаторларни 
қўллаш билан портлатишни бажариш мумкин.


49 
Download 1,83 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   55   56   57   58   59   60   61   62   ...   132




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish