Global raqobatdagi innovatsiyalarning roli



Download 140,79 Kb.
bet3/7
Sana10.03.2022
Hajmi140,79 Kb.
#488698
1   2   3   4   5   6   7
Bog'liq
10 mavzu

2. Рақобат стратегияси ва рақобат босқичлари
Бозор иктисодиётининг илк белгилари пайдо булиши билан унга хос рақобат хам юзага келади. Иктисодиёт ривожига мос холда рақобатчилик муносабатлари хам такомиллашиб боради. Бозор рақобати тарихан 4 боскичдан утади.
Биринчи боскич - бу натурал хужаликдан бозор иктисодиётининг дастлабки шаклларига утиш булиб, бу даврда рақобат майда товар ишлаб чикарувчилар уртасида боради. Бу боскичда рақобат махаллий бозорлар доирасида борасида, у бир турдаги товар ишлаб чикарувчилар уртасида булади. Рақобатда голиб чикиш воситаси тажриба туплаб, мехнат махоратини ошириш хисобланади.
Иккинчи боскич - бу капиталистик эркин рақобат боскичидир. Бу боскич товар хужалигининг оммавий тус олиши билан, майда товар ишлаб чикариш урнига йирик машиналар тизимига ва ёлланган мехнатга таянган товар ишлаб чикаришнинг келиши билан характерланади. Рақобатни чеклашлар булмайди, у эркин курашга айланади, бу кураш махаллий бозорлар доирасидан чикиб, миллий бозор микёсида юз беради. Рақобат шиддатли боради, унинг иштирокчилари купчиликдан иборат булади. Рақобатда голиб чикишнинг шарти янги техникани жорий этиб, мехнат унумдорлигини устириш, янги товарларни ишлаб чикариш булади.
Учинчи боскич - бу монопол рақобат боскичи булиб, у якка хокимликка интилувчи йирик корхоналарнинг курашидир. Рақобат иктисодни монополлашган ва монополлашмаган сохаларида алохида боради, аммо бу сохалар уртасида хам кураш кетади. Рақобатда енгиб чикиш шартлари иккинчи боскичдагидек булади, аммо узаро курашда бозорни эгаллаб олиш, сиёсий хокимиятдан фойдаланиш кабилар кенг кулланади. бу боскичда монопол рақобат етакчи булса-да, эркин рақобат йуколиб кетмайди, у иккинчи каторга сурилади. Иктисодиётда монопол рақобат сохаси ва эркин рақобат сохаларига ажралиш булади.
Туртинчи боскич - янгича эркин рақобат боскичи булиб, у аралаш иктисодиётга хосдир.
Бу боскичда рақобатчилар гоят купчилик булиб, улар йирик корпорациялар, уртача, майда ва ута майда корхоналардан иборат булади. Рақобат доираси кенгайиб, у ишлаб чикаришдан ташкари, хизмат курсатиш сохасида хам фаоллашади, у молия бозорига шиддат билан кириб боради, хатто саёхат бизнеси, шоу (томоша) бизнес, спорт бизнеси, харбий бизнес кабиларни хам уз дамига тортади. Рақобатлашув байналмилаллашиб, халкаро бозор доирасида хам юз беради. Энг янги техника- технологияни куллаш, бошкаришни компьютерлаштириш, товар таркибини зудлик билан янгилаш, энг малакали иш кучига эга булиш, информациядан фойдаланиш ва, нихоят, замонавий маркетинг хизматини уюштириш рақобатда енгиб чикиш шартига айланади.
Рақобат курашининг мазмуни тўғрисида тўлароқ тушунчага эга бўлиш учун унинг асосий шакллари ва белгиларини кўриб чиқиш зарур. Ўз миқёсига кўра рақобат икки турга – тармоқ ичидаги ва тармоқлараро рақобатга бўлинади.

Download 140,79 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish