эндоплазматик тўр пуфакчалари кўринади. Цитоплазманинг асосий қисмини
эса бир-биридан фарқ қилувчи махсус доначалар эгаллаб ѐтади (расм 4.3).
Нейтрофил лейкоцитлар ёки нейтрофиллар.
Улар юмалоқ шаклга
эга бўлиб, диаметри қонда 7- 9 мкм, қон суртмаларида эса япалоқлашиб 10-
13 мкм гача етади. Нейтрофиллар лейкоцитлар ичида энг кўп сонли бўлиб,
улар умумий миқдорининг 65-70 процентини ташкил этади.
Расм 4.3. Гранулоцитларнинг ѐки донадор лейкоцитларнинг
ултрамикроскопик тузилиши (схема). А-сегмент ядроли нейтрофил лейкоцит;
Б-эозинофил лейкоцит; В-базофил лейкоцит; 1-ядро сегментлари; 2 - жинсий
хроматин; 3 - бирламчи ѐки азурофил доначалар; 4 - иккиламчи ѐки специфик
доначалар; 5-
специфик, кристаллоид сақловчи эозинофил доначалар; 6-
турли тузилишга эга бўлган базофил доначалар; 7-органеллалар бўлмайдиган
периферик зона; 8-микроворсинкалар ва псевдоподиялар.
Романовский усули билан бўялганда нейтрофиллар цитоплазмаси оч
оксифил бўлиб, унда кўп сонли кўкиш-пушти
рангли майда доначалар
кўринади. Электрон микроскоп остида нейтрофилларнинг доначалари асосий
икки хилдан - бирламчи (азурофил) ва иккиламчи (специфик) доначалардан
иборат эканлиги аниқланган. Бирламчи доначалар йирикроқ (0,4- 0,8 мкм
диаметрга), юмалоқ ва юқори электрон зичликка эга. Иккиламчи доначалар
электрон зичлиги камроқ ва ўлчамлари ҳам нисбатан кичикроқ (0,2-0,5 мкм),
шакли ҳар хил (овал, таѐқчасимон, вергулсимон) бўлиши мумкин. Шуни
таъкидлаб ўтиш керакки, нейтрофил ҳужайраларининг суяк кўмигидаги
тараққиѐти давомида бирламчи доначаларнинг сони нисбатан камайиб
боради ва улар етук нейтрофилларда умумий доначалар сонининг фақатгина
10-15% га яқин қисмини ташкил этади. Мазкур доначалар бир-биридан ўз
химиявий таркиби билан тубдан фарқ қилади.
Бирламчи доначалар
лизосомаларга яқин бўлиб, ўз таркибида бир қатор гидролитик ферментлар,
жумладан, кислотали фосфатаза, бета-глюкуронидаза, арилсулфатаза,
кислотали протеазалар, лизоцим, катионли оқсиллар ва миелопероксидаза
сақлайди. Иккиламчи доначаларнинг таркибида асосан ишқорий фосфатаза
бўлади, кислотали фосфатаза ва миелопероксидаза эса учрамайди. Уларга хос
бўлиб лактоферрин, катионли оқсиллар, лизоцим ва бошқа микробларга
қарши моддалар ҳисобланади. Нейтрофиллар ташқи томондан қалинлиги 10
нм ва кўп сонли ѐлғон оѐқлари (псевдоподийлар) туфайли нотекис бўлган
ҳужайра қобиғи билан ўралгандир. Кўп сонли псевдоподийларнинг бўлиши
нейтрофилларнинг актив ҳаракат қилиш қобилиятига
эга эканидан далолат
беради. Шунингдек нейтрофиллар плазмолеммасида турли хил: опсонинлар
(иммуноглобулин Г ва комплемент оқсиллари), адгезия молекулалари,
цитокинлар, яллиғланиш медиаторлари билан боғланувчи рецепторлар
жойлашган. Азурофил ва специфик доначалар
билан биргаликда бу
рецепторлар нейтрофилларнинг асосий вазифаси бўлган
Do'stlaringiz bilan baham: