Гистология цитология ва эмбриология проф. Қ. Р. Тўхтаев таҳрири остида



Download 20,04 Mb.
Pdf ko'rish
bet328/387
Sana15.04.2022
Hajmi20,04 Mb.
#553237
1   ...   324   325   326   327   328   329   330   331   ...   387
Bog'liq
2 5314645480427228150

Тузилиши.
Буйрак жуфт аъзо бўлиб, қорин бўшлиғининг орқа деворида 
умуртқа поғонасининг бел соҳасининг икки ѐнида жойлашади. Унинг шакли 
ловиясимон, ботиқ юзаси буйракнинг дарвозаси дейилади. Дарвозага буйрак 
артериялари кириб, буйрак веналари, сийдик найи ва лимфа томирлари 
чиқади. Буйрак бириктирувчи тўқимадан иборат капсула билан қопланган. 
Буйракни узунасига кесиб кўрилганда унда оддий кўз билан икки хилдаги - 
пўстлоқ ва мағиз моддаларни кўриш мумкин. Пўстлоқ модда ўзининг тўқ 
қизғиш ранги ва донадорлиги билан ажралиб туради. 


 
Расм 17.1. Буйракнинг тараққиѐти

1 – пронефрос найчалари, 2 – 
мезонефрос 
найчалари, 

– 
метанефроген 
тўқима, 

– 
индифферент гонада, 5 – клоака, 6 – 
дивертикул, 7 – парамезонефрал 
найлар, 8 – мезонефрос найи, 9 – 
тухумдон, 10 – уруғдон. 
 
 
 
Мағиз модда оч бўялган 8-12 тагача пирамидасимон бўлаклардан 
ташкил топган. Пўстлоқ ва мағиз модданинг чегараси аниқ бўлмайди, чунки 
пўстлоқ модда мағиз моддага 
устунчалар 
шаклида (Бертини устунчалари), 
мағиз модда эса пўстлоқ моддага 
мағиз нурлари 
(Феррини нурлари) 
кўринишида ботиб киради.
Буйрак стромасини сийрак толали бириктирувчи тўқима ташкил этади, 
бироқ унинг нисбати нефронларга нисбатан жуда кичик, шунинг учун 
буйракни кўпроқ эпителиал аъзо дейиш мумкин. Бириктрувчи тўқимада қон 
ва лимфа томирлари, нерв охирлари жойлашади. 
Расм 17.2. Буйрак.
 
1- 
пўстлоқ модда; 2- мағиз 
модда; 
3- 
буйрак 
устунчаси; 
4- 
буйрак 
пирамидалари; 5- буйрак 
бўлаги; 
6- 
буйрак 
сўрғичи; 
7- 
буйрак 
бўлакчаси; 
8- 
фиброз 
капсула; 
9- 
сийдик 
чиқарув найи; 10- буйрак 
венаси; 
11- 
буйрак 
артерияси; 12- буйрак 
жомчаси; 
13- 
катта 
косача; 14- кичик косача. 

Download 20,04 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   324   325   326   327   328   329   330   331   ...   387




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish