Гистология цитология ва эмбриология проф. Қ. Р. Тўхтаев таҳрири остида



Download 20,04 Mb.
Pdf ko'rish
bet321/387
Sana15.04.2022
Hajmi20,04 Mb.
#553237
1   ...   317   318   319   320   321   322   323   324   ...   387
Bog'liq
2 5314645480427228150

 
ЖИГАР
Жигар ҳазм системасининг энг йирик бези бўлиб, организм учун муҳим 
бўлган қатор вазифаларни бажаради: 
1.
Жигарда модда алмашинуви натижасида ҳосил бўлган заҳарли моддалар 
зарарсизлантирилади; гормонлар, биологик аминлар ҳамда дори моддалари 
кучсизлантирилади.
2.
Жигар 
ҳимоя 
вазифасини 
ҳам 
бажаради, 
унинг 
юлдузсимон 
ретикулоэндотелиоцитлари (Купфер ҳужайралари) микроорганизмлар ва ѐт 
(зарарли) моддаларни ушлаб қолиш ҳамда парчалаш хусусиятига эга.
3.
Жигарда гликоген ҳосил бўлади ва тўпланади, у қондаги глюкоза миқдорини 
мунтазам бошқариб туради.
4.
Жигарда қон плазмасининг альбумин, глобулин, фибриноген, протромбин 
каби муҳим оқсиллари синтезланади.
5.
Жигарда ичакда ѐғлар сўрилишида муҳим аҳамиятга эга бўлган ўт суюқлиги 
ҳосил бўлади. 
6.
Жигар ҳужайра мембраналарининг зарур таркибий қисми бўлган холестерин 
алмашинувида муҳим роль ўйнайди. 
7.
Жигарда организм учун зарур бўлган А, Д, Е, К каби ѐғда эрувчи витаминлар 
тўпланади.
8.
Эмбрионал даврда жигар қон яратувчи аъзо ҳисобланади.
Тараққиёти.
Жигарнинг тараққиѐти эмбриогенезнинг 3-ҳафтасидан – 


ўрта ичак найининг вентрал девори энтодермасининг (жигар кўрфази) қорин 
тутқичига халтасимон ботиб кириши билан бошланади. Жигар кўрфази 
ривожланиш давомида юқори – краниал ва пастки – каудал бўлимларга 
бўлинади. Краниал қисмидан жигар ва жигар найлари, каудал қисмидан ўт 
қопи ва унинг чиқарув найлари ривожланади. Жигар кўрфазининг бошлағич 
қисми, яъни краниал ва каудал қисмлари қўшилган жойда умумий ўт йўли 
шаклланади. Краниал қисми ҳужайралари қорин тутқичи вентрал варағининг 
мезенхимасига ўсиб кириб, эпителиал тасмаларни ҳосил қилади. Улар 
орасида сариқлик қопи венасидан ҳосил бўлган кенг қон капиллярларининг 
тўри ўтади, кейинчалик ушбу веналардан дарвоза венаси шаклланади. 
Ривожланишнинг иккинчи ярмида дарвоза венаси бўйлаб бириктирувчи 
тўқимали тасмалар кира бошлайди, натижада жигар бўлакчалари ҳосил 
бўлади.
Тузилиши.
Жигар ташқаридан қорин парданинг висцерал варағи билан 
зич бирикиб кетган зич бириктирувчи тўқимадан иборат фиброз парда 
(Глиссон капсуласи) билан қопланган. Жигар паренхимаси жигар 
бўлакчаларидан ташкил топган (расм 16.13). 
Расм.16.13. Жигар бўлакчаси. 
(а) Жигар бўлакчасининг схемаси. 
(б) 
Синусоид 
капиллярларнинг 
ҳосил бўлишида дарвоза венаси ва 
жигар артерияси иштирок этади.

Download 20,04 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   317   318   319   320   321   322   323   324   ...   387




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish