Гистология цитология ва эмбриология проф. Қ. Р. Тўхтаев таҳрири остида



Download 20,04 Mb.
Pdf ko'rish
bet127/387
Sana15.04.2022
Hajmi20,04 Mb.
#553237
1   ...   123   124   125   126   127   128   129   130   ...   387
Bog'liq
2 5314645480427228150

эндохондрал 
ѐки
энхондрал суякланиш
дейилади. Эндохондрал 
суякланиш натижасида дағал толали суяк ҳосил бўлади. У перихондрал 
кўпаяѐтган суякдан шу билан фарқ қиладики, унинг таркибида оҳакланган 
ҳужайралараро тоғаймоддасининг қолдиқлари сақланиб қолган бўлади. 
Аммо бу суяк узоқ турмайди. Мезенхима (кам дифференциаллашган) 
ҳужайраларидан такомил этган остеокласт ҳужайралари ҳосил бўлган суякни 
емира бошлайди. 
 
 
Расм 6.11. Билвосита остеогенез (схема). 
А,Б.В,Г – остеогенез даврлари; 1-найсимон суякнинг бирламчи тоғай 
модели, 2-тоғай усти пардаси, 3-тоғай тўқима, 4-перихондрал суяк 
манжеткаси, 5-суяк усти пардаси, 6-тоғай ҳужайраларининг устунлари, 7-
пуфаксимон ҳужайралар зонаси, 8-дифференциалланувчи остеокластли (9) ва 
қон капиллярли (10) тоғайга ўсиб борувчи мезенхима, 11-остеобластлар, 12-
энхондрал ҳосил бўлган суяк тўқимаси, 13-эпифиздаги суякланиш нуқтаси 
(қизил стрелка). 
 
Энхондрал суяк тўқимасининг парчаланиши натижасида калта 
бўшлиқлар ва чуқурчалар пайдо бўлади ва улар бирлашиб, суяк кўмиги учун 
бўшлиқ ҳосил қилади. Қон томирлар атрофида парчаланаѐтган дағал толали 
суяк ўрнида остеобласт ҳужайралар концентрик пластинкалар ҳосил қила 
бошлайди. Улар маълум тартибда жойлашган параллел коллаген толалардан 
тузилган, улардан остеонлар ҳосил бўлади. Периост тарафдан ташқи умумий 
пластинкалар тараққиѐти давом этади (расм 6.12). 
Шундай қилиб, тоғай ўрнида суяк ҳосил бўлиш жараѐнида маълум 
босқичлар кўрилади. Дастлаб дағал толали суяк тўқимасидан иборат 
перихондрал суяк манжеткаси ҳосил бўлади. Сўнгра тоғай моделида бир 
қатор ўзгаришлар (дистрофия, хондролиз) юз бериб, тоғай ичида 
эндохондрал суякланиш ҳам содир бўлади. Ниҳоят, дағал толали суяк 


тўқимасининг парчаланиши ва уни нозик толали компакт пластинкасимон 
суяк тўқимаси билан алмашиниши содир бўлади. 
Суякнинг эпифиз ва диафиз қисмлари орасида тоғайдан иборат 
метафизар ѐки эпифизар пластинкаси жойлашади. Унинг диафизга яқин 
қисмида тоғай ҳужайралари шишган, ҳужайралараро модда эса оҳакланган 
бўлади. Чунки унинг остидаги ҳужайралар парчаланиб, у ерда эндохондрал 
суякланиш давом этади. Тоғай тўқима билан эндохондрал суяк орасидаги 
чегара қисм 

Download 20,04 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   123   124   125   126   127   128   129   130   ...   387




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish