VI БОБ
БИРИКТИРУВЧИ ТЎҚИМАЛАР. ТОҒАЙ ВА СУЯК ТЎҚИМАСИ
Тоғай тўқимаси бириктирувчи тўқиманинг бир тури бўлиб, тоғай
ҳужайраларидан ва ҳужайралараро моддадан ташкил топган. Унинг
таркибида 70-80% сув, 10-15% органик моддалар ва 4- 7% минерал тузлар
бор. Органик моддалар асосан оқсил, липид, гликозаминогликан ва
протеогликанлардан иборат. Оқсиллар ичида фибрилляр оқсиллар (коллаген,
эластин) ва нофибрилляр оқсилларни фарқ қилиш мумкин. Тоғай
тўқимасидаги гликозаминогликан ва протеогликанлар асосан ҳужайра оралиқ
моддасининг асосий моддасида бўлади. Улар тоғай тўқимасининг физик-
кимѐвий хоссаларини (зичлигини ѐки тургорини) белгилайди.
Тоғай тўқимасининг ҳужайра элементлари.
Тоғай тўқимасида 2 хил
асосий тоғай ҳужайралари: хондроцитлар ва хондробластлар (ѐки
хондробластоцитлар) фарқ қилинади. Хондроцитлар овал ѐки юмалоқ бўлиб,
ҳужайра юзасида микроворсинкалар тутади. Ҳужайралар ҳужайралараро
моддадаги махсус бўшлиқларда якка-якка ѐки тўп-тўп бўлиб жойлашадн.
Тўп-тўп бўлиб-жойлашган ҳужайралар умумий бўшлиқда ѐтиб бир дона
бошланғич ҳужайранинг бўлиниши натижасида ҳосил бўладн. Бу тўп
ҳужайралар
изоген группа
деб номланади. Ҳар бир ҳужайрада битта ѐки
иккита ядроча тутувчи юмалоқ ядро бўлади. Ҳужайранинг цитоплазмаси бир
оз базофил бўлиб, тор ҳалқа шаклида ядро атрофини ўрайди. Ҳужайра
органеллари кўп эмас. Ривожланаѐтган тоғай ҳужайралар цитоплазмасида
кўп миқдорда митохондриялар, Голжи комплекси ва эндоплазматик тўр
жойлашади. Тоғай ҳужайраларини гистохимик усуллар билан ўрганилганда
унда гликоген, липидлар мавжудлигини ҳамда бир қатор ферментларнинг
(ишкорий фосфатаза, липаза, оксидаза) юксак активлиги аниқланган. Тоғай
ҳужайраларининг иккинчи тури хондробластлардир. Улар тоғай усти
пардасининг остида, тоғай тўқимасининг перифериясида жойлашган бўлиб,
яссилашган шаклга эга ва якка-якка бўлиб ҳужайралараро моддада ѐтади.
Хондробластлар хондроцитларга нисбатан кенгроқ цитоплазмага эга
бўлиб, рибонуклеин кислотага бой бўлганлиги сабабли цитоплазмаси
базофил бўялади. Электрон микроскоп остида хондробласт ҳужайраларида
эндоплазматик тўрнинг параллел мембраналари кўринади. Бу ҳолат
ҳужайранинг юқори синтетик фаолиятидан дарак беради. Цитоплазмада
гликоген ва мукополисахаридларнинг катта тўпламлари аниқланади. Баъзан
эндоплазматик тўр мембраналари ҳужайра қобиғига яқинлашади.
Ҳужайранинг бундай тузилиши секрет ишловчи ҳужайраларга хосдир.
Хондробластлар такомиллашиш натижасида хондроцитларга айланади.
Тоғай устида қон томир капиллярларига бой бўлган бириктирувчи
тўқима ѐтади. Қон томирлар ва нерв охирлари атрофида узун фибробласт
типидаги ҳужайралар ва коллаген толаларнинг тутамлари жойлашади. Бу
тузилма тоғай усти пардаси –
Do'stlaringiz bilan baham: