Гистология цитология ва эмбриология проф. Қ. Р. Тўхтаев таҳрири остида


Аѐллар жинсий тизими фаолиятининг гормонал бошқарилуви



Download 20,04 Mb.
Pdf ko'rish
bet363/387
Sana15.04.2022
Hajmi20,04 Mb.
#553237
1   ...   359   360   361   362   363   364   365   366   ...   387
Bog'liq
2 5314645480427228150

Аѐллар жинсий тизими фаолиятининг гормонал бошқарилуви.
Тухумдон фаолияти гипофизнинг олдинги бўлагидаги гонадотроп 
гормонлари томонидан бошқарилади. Бунда фолликулни стимулловчи 
(ФСГ), лютеинловчи (ЛГ) гормонлар тухумдон фолликулларининг катта 
ўсиш даврига ўтиши ва фолликуляр ҳамда интерстиций ҳужайралари 
томонидан эстрогеннинг ишлаб чиқарилишини таъминлайди. Бундан 


ташқари, лютеинловчи гормон овуляцияни юзага келтиради ва сариқ 
тананинг ҳосил бўлишидаги дастлабки даврда муҳим роль ўйнайди. 
Сариқ тана фаолиятига, яъни прогестрон ишлаб чиқарилишига 
гипофизнинг лютеотроп гормони (ЛТГ) таъсир кўрсатади. 
Махсус овариал гормонлар - эстроген ва прогестерон билан бир 
қаторда оз миқдорда бўлсада, тухумдондан андрогенлар - эркаклар жинсий 
гормони ажралиши аниқланган, бу эса эмбрионал тараққиѐтдаги икки жинс 
ўртасида бўлган умумийликни кўрсатади. Андрогенлар махсус гилус 
ҳужайралари томонидан ишлаб чиқарилади. Бу ҳужайралар кичик 
тўпламчалар сифатида тухумдон дарвозаси соҳасида жойлашади. 
Овариал функцияларни бошқаришда гипофизнинг гонадотроп 
гормонлари билан бир қаторда тухумдонга келадиган нерв охирлари ҳам 
муҳим роль ўйнайди. 
 
АЁЛЛАРНИНГ ТАШҚИ ЖИНСИЙ АЪЗОЛАРИ 
Аѐлларнинг ташқи жинсий аъзолари қин даҳлизи, қиндан даҳлизни 
ажратиб турувчи қизлик пардаси (humen),
катта 
ва 
кичик уятли лаблар 
ва 
клитордан 
иборат. 
Қин даҳлизи кўп қаватли ясси эпителий билан қопланган. Қиннинг 
даҳлизига иккита йирик даҳлиз (Бартоли) безлари очилади. Шаклижиҳатидан 
бу безлар найсимон - альвеоляр безлар бўлиб, призматикэпителий билан 
қопланган ва шиллиқ ишлаб чиқаради. 
Қизлик пардаси қиннинг шиллиқ пардасининг бурмасидан иборат 
бўлиб, тузилиши қиннинг шиллиқ пардаси билан бир хил. 
Кичик уятли лаблар кўп қаватли ясси, бир оз мугузланувчан эпителий 
билан қопланган бўлиб, базал қавати пигмент ҳужайраларигабой. Кичик 
лаблар асосини эластик толалар ва қон томирларгабой бўлган сийрак толали 
шаклланмаган бириктирувчи тўқиматашкил этади. Кўп сонли ѐғ безлари 
учрайди. 
Катта уятли лаблар терининг бурмасидан иборат бўлиб, унда ѐғ ва тер 
безлари ва ѐғ тўқимасининг қатламлари ѐтади. 
Клитор - эмбрионал тараққиѐт ва ривожланиш бўйича эркаклар 
жинсий олатининг дорзал қисмига ўхшаш бўлиб, иккита эректикғоваксимон 
танадан тузилган бўлиб, кўп қаватли ясси, бир оз мугузланувчан эпителий 
билан қопланган бошча билан тугайди. 
Ташқижинсий органлар, айниқса, клитор, эркин ва капсулали 
гениталтаначалар, 
сезувчи 
Мейснер 
таначалари, 
пластинкасимон 
таначакўринишидаги нерв охирларига бой. 

Download 20,04 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   359   360   361   362   363   364   365   366   ...   387




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish