Гиснинг асосий тушунчалари билан танишиш



Download 1,05 Mb.
bet28/29
Sana13.04.2023
Hajmi1,05 Mb.
#927673
1   ...   21   22   23   24   25   26   27   28   29
Bog'liq
топрак ГИС амелий

16-Амалий иш


ГИС да тахлил усуллари, картометрик амаллар
Режа
1. Картометрик амаллар;
2. Картометрик амалларда ГИС пакетларида фойдаланиш.
ГИС да сонли форматлар сақланадиган жой туғрисидаги ахборотлардан куп холларда картометрик амаллар учун тез йул талаб қилади. Бундай амалларга масофа улчаш хар хил объектларни переметрлари ва юзаларини хисоблаш уларни узаро жойлашуви орасидаги масофаси, профили, хажмларини хисоблаш вахоказо. Хозирги вақтда замонавий ГИС пакетлари янада мураккаб картометрик амаллар бажаришда ишлатилади.
Хар қандай харита (қоғоз ёки сонли) аниқ координата системаси асосида яратилади. Координаталар объектнинг жойлашган урнини идентификация қилишда фойдаланилади.
1. Планли
2. глобал.
Қоғозли хариталарда масштабига кура икки координата асосидан бири ишлатилади:
-узунлик ва кенглик (глобал асос) ёки
-топографик тур (планли асос).
Бир қанча хариталарда мақсадга қараб махсус координата системаларидан фойдаланилади. (қутбий)
ГИС ни купгина системаларида объектлар вектор, растеркуринишида ва туғри бурчакли декарт координаталар системаси ишлатилади. ГИС пакетлари ишлашдан олдин жой туғрисидаги ахборотларни математик асосини талаб қилади. (SPANS)
(Autoca PC ) ёки олдиндан махсус файлларда аниқ параметрлар сақланади (Map Info).
Қуйида Map Info ва MGE PC ГИС пакетларида фойдаланиладиган координата асослари ва проекциялари келтирилган.
1. A (tws Eq wal) –тенг юзали алберс
2. Азимутал тенг масофали
3. Cassimi-oldner
4. Gnomonic- гномоник
5. Lambert Conformal Conik-коничес.
6. Merkator-меркатор
7. New Zeland Map Grid
8. North Polar Stereographic
9. Ortographic
10. Poli conic
11. Robinson
12. South Polar Stereographic
13. Stereographic- стереографик
14. Van der Crinten
15. None Earth- ерга талуқли булмаган.
2. ГИС дастурларида фойдаланувчига қуйидаги амалларни бажаришда енгиллик яратилган:
1. Масштабни узгартириш
2. Юзани хисоблаш
3. Синиқ чизиқларни улчаш
4. Полигон координаталарини хисоблаш
5. Координата оғирлик марказларини топиш ва хоказо.
Бу қийматлар автоматик равишда махсус реалиацион жадвалларга ёзилади ва шу билан бирга полигон қатламларини жадвалга ёзади.
Бу полигон чегараларини кучириш ёки тахлил қилишда жуда қулай.
Вектор амалларини бажаришда аналитик, геометрик формулаларга асосланган алгоритмлар ишлатилади: масофаларни улчаш, юзаларни хисоблаш.
Растер амалларини бажаришда эса яйчейкалар сони хисобланади.
Масофа улчашда координата асосига кура хар хил алгоритмлардан фойдаланилади. Энг оддий холат декарт координаталар системасида икки нуқта орасидаги масофа қуйидаги формула билан хисобланади:
D2x1-x2)2(y1-y2)2 (1)
Бир қанча системаларда (MGE) моделларини қуришда элепсоид параметрлардан фойдаланилади.
Бу холда масофа улчашда ер эгрилиги хисобга олинади ва қуйидаги формуладан фойдаланилади.
DR arccos (sin (j1)sin(j2)cos (j1)cos (j2)( ))
Бу ерда R-ер радиуси J ва -кенглик ва узунлик.
Масофа ва юза хисоблашда янада мураккаб алгоритмлардан фойдаланиш мумкин. Бу улчаш икки хил усулда бажарилади.
Inair-масофани ҳаводан ер сатхи эгрилигини хисобга олмасдан аниқлаш ва on ground –масофани ер сатхи эгрилигини хисобга олган холда аниқлаш. ГИС да улчаш аниқлигини хисоблашда бир қанча етишмовчиликлар мавжуд булади. Растер ахборотларини ёзишда координаталар бутун сон куринишида ёзилади. Бу холатда координаталарни энг юқори аниқлиги 1 яъни битта яечейка улчамида булади.
Вектор системаларидан координаталарни ёзишда хақиқат сонлардан харакатланувчи нуқта фойдаланилади. Бу ёзиш аниқлигини оширади ва аниқлик даражаси вергулдан кейинги сонлар тупламига боғлиқ.
Компьютерларда сон улчамлари иккилик холатда ёзилади. Яъни техник эгрилик чегараланган. Бутун сон хотирада одатда 16 битни ташкил этади.



Download 1,05 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   21   22   23   24   25   26   27   28   29




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish