Гиснинг асосий тушунчалари билан танишиш


Расм-1. ГАТ мухитида фазовий моделлаштиришнинг анъанавий тасвирланиши



Download 1,05 Mb.
bet25/29
Sana13.04.2023
Hajmi1,05 Mb.
#927673
1   ...   21   22   23   24   25   26   27   28   29
Bog'liq
топрак ГИС амелий

Расм-1. ГАТ мухитида фазовий моделлаштиришнинг анъанавий тасвирланиши
1 расмдагига боглик холда учта муваффакиятли харакатда пастга каратган холда маънони англатади:
1. «Ташки фазовий модел йули оркали» реал дунё (географик) куринишини фанлар сохасида яъни геология, тупрокшунослик, тупрок ва сувни мухофаза килиш, усимликшунослик, урмончилик, дарё гидравликаси ва ландшафтни режалаштириш (концептуал сфера ёки контекст) абстракциялаш. Бундай куринишларга мисоллар булиб, упирилиш, тупрок элементи, сув окиш тизими, вегетация тури, оким сакланиш худуди ва дарё ландшафтида тугонни дамбалаш.
2. Концептуал маълумотлар моделида ташки моделни кузатиб буладиган ва улчаб буладиган характеристикалари натижаларини тасвирлаш. Бу иккинчи модел координа тизимлари маъноси оркали махсус геометрик махсус структкралар ичида аттрибутлар воситасида ухшаш тематик синфларни тушунтиришдан ташкил топади.
3. Ракамли маълумотлар базасини талаб этилган маълумотлар структурасида тушунтирувчи маълумотни куйиш оркали концептуал маълумотлар моделини амалга ошириш. Амалга ошириш шунингдек фазовий тахлил этишга кодир алгоритмларни хам англатади.
1 расм схемасида диикатни тортадиган оддий, аммо «аттрибутлар ва геометрия» (фазовий маълумотлар) уз-узидан пайдо булмайди.
Концептуал маълумотлар модели реал дунёдан кузатиш ва улчаш оркали маълумотларни туплаш га мурожаат килиш керак, яъни асосан мавжуд ва ишлатиб буладиган методлар ва улчашларга боглик. Методлар тез-тез фазовий маълумотларни олиш учун ишлатилади, масалан, мавжуд картани сканерлаш, масофадан олинган суратларни ракамли кайта ишлаш, хаводан туриб олинган фотосуратларни (фототасвирларни бириктирган холда) визуал интерпретацияси ва турли ишларни урганиш учун ишлатилади.
Кузатиш ва улчашлар факатгина реал дунё холатининг бир кисмини тасвирлашни ишлаб чикади, яъни соддалаштиришни билдиради, барча моделлаштириш билан ажралмасдир. Иккинчи аспект амалга ошириш фазасига таъсир килади. Бу фаза маълумотларнинг хакикий саклаш билан махсус концептуал маълумотлар моделида аникланади. Маълумотлар сураш жараёнидан маълумотлар натижаларига карамасдан, асосан ракамли форматда сакланади, маълумотлар формати ГИС тизими оркали ифодаланган «маълумотлар структуралари ва жараёни» учун спецификацияларни учрашиши мухим эмас. мавжуд манбаларданмаълумотлар учун ухшаш саклашлар, ракамли топографик карта каби.


Download 1,05 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   21   22   23   24   25   26   27   28   29




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish