Муаллақ оқизиқлар оқимини ҳисоблаш. Сув сарфини ҳисоблаш вақтида сув сатҳи ва сув сарфи орасидаги боғланиш графигидан фойдаланар эдик. Муаллақ оқизиқлар оқимини ҳисоблаш сув сарфига нисбатан мураккаброқ, чунки бунда оқизиқлар сарфи R га таъсир этадиган барча омилларни ҳисобга олиш қийинроқ.
Муаллақ оқизиқлар оқимини ҳисоблашда иккита усул қўлланилади:
1) муаллақ оқизиқлар сарфи R билан сув сарфи Q орасидаги боғланишни, яъни R = f(Q) графикни чизиш;
2) жонли космадаги ўртача лойқаликни rўр = f(rбирл.) боғланиш асосида ҳисоблаш.
Биринчи усул сув режимининг йил давомидаги ўзгариши деярли бир хил бўлган катта ёки ўртача дарёларда қўлланилади. Шу билан бирга бу усулни қўллаш учун сув сарфи R йил давомида етарли даражада кўп ўлчанган бўлиши корак. Бу ўлчашларда сув режимининг ҳамма фазалари эътиборга олинган бўлиши лозим.
Иккинчи усул асосий ҳисобланиб, бу усулни қўллаганда ишлар қуйидаги тартибда бажарилади:
1) сув сарфи ва бирлик лойқаликнинг хронологик графиги чизилади;
2) ўрта лойқалик rўр билан намуна лойқалик rконт орасидаги боғланиш ўрганилади;
3) бирлик лойқалик rбри билан ўртача лойқалик rўр орасидаги боғланиш чизилади;
4) муаллақ оқизиқлар сарфи R = rўр × Q ифода ёрдамида ҳисобланади;
5) бу ерда ўртача лойқалик rўр=К×рбр ифода билан ҳисобланади.
Ўзан туби оқизиқларини ўлчаш ва ҳисоблаш усуллари. Ўзан туби оқизиқлари сарфини ўлчаш вақтида сув сарфи Q ва муаллақ оқизиқлар сарфи R ни ўлчаш биргаликда олиб борилади. Шунинг учун бажарилаётган ишларнинг тартиби, ҳажми сув сарфи Q ва муаллақ оқизиқлар сарфи R ни ўлчаш вақтидагига ўхшаш бўлади. Ҳар бир вертикалдаги ўзан туби оқизиқлари G ни ўлчаш вақтида ўлчаш аниқлигига катта эътибор бориш корак. Бунда ўзан туби оқизиқларининг ҳаракатланувчи қисмини эътиборга олиш лозим.
Ўзан туби оқизиқларини йил давомида камида 10-15 марта ўлчаш лозим. Ўлчашларда дастлаб ўзан туби оқизиқларининг эломонтар сарфи g аниқланади:
, г ¤м×сок,
бу орда: Ра-намунадаги ўзан туби оқизиқларининг оғирлиги, граммда; t-кузатиш давомийлиги, секундда; l-асбобнинг оқизиқларнинг қабул қилиб олаётган қисмининг конглиги, метрда. Ўзан туби оқизиқларининг эломонтар сарфи ҳар бир вертикалда аниқланади. Койин аналитик ёки график усул ёрдамида G ҳисобланади. Кўп ҳолларда қуйидаги ифодага асосланган аналитик усулдан фойдаланилади:
G = 0,001( )b0 + ( )b1 +...+( )bn-1-1 + ( )bg ),
бу орда: в1, в2,...,вn-1-тозлик вертикаллари орасидаги масофалар, яъни кенглик; в0-биринчи тозлик вертикали билан қирғоқ орасидаги масофа; вn-охирги тозлик вертикали билан қирғоқ орасидаги масофа.
Ўзан туби оқизиқларининг сарфи G ни ҳисоблашда икки усулдан фойдаланиш мумкин:
1) ўзан туби оқизиқлари сарфи G билан сув сарфи орасидаги боғланишни ифодалайдиган G = f(Q) эгри чизиғига асосланган усул;
2) инторполяция усули.
Сув ўлчаш амалиётида кўпроқ биринчи усулдан фойдаланилади.
Do'stlaringiz bilan baham: |