Генетика, геномика ва биотехнологиянинг замонавий муаммолари


ELAEAGNUS  L. ТУРКУМИ ТУРЛАРИНИНГ ҚИЁСИЙ



Download 2,5 Mb.
Pdf ko'rish
bet65/123
Sana12.03.2022
Hajmi2,5 Mb.
#491646
TuriСборник
1   ...   61   62   63   64   65   66   67   68   ...   123
Bog'liq
konfer 2016 cgb

ELAEAGNUS 
L. ТУРКУМИ ТУРЛАРИНИНГ ҚИЁСИЙ 
ЦИТОГЕНЕТИКАСИ 
 
1
Ҳайдаров Х.Қ., 
1
Умурзақова З.И., 
2
Норбобоева Р.Б. 
1
А.Навоий номидаги Самарқанд давлат университети 
haydarov@rambler.ru 
2
ЎзР ФА Геномика ва биоинформатика маркази 
111215, Ўзбекистон Республикаси, Тошкент вил., Қибрай тум, Университет кўча, 2-уй 
 
Elaeagnus 
angustifolia 
L. устида генетик тадқиқотлар фақат 
Арманистонда бажарилган. Ўзбекистон ва унга яқин ҳудудлардаги жийдалар 
устида бундай тадқиқотлар олиб борилмаган. Цитогенетик - кариологик 
маълумотлар жийда турлари билан боғлиқ кўп жумбоқли масалаларни 
ечишда катта рол ўйнайди. Шунинг учун ҳам 
Elaeagnus
L. турларини генетик 
томондан ўрганиш нафақат турлар ўртасидаги фарқларни, туркумнинг 


Материалы конференции «Современные проблемы генетики, геномики и биотехнологии», 18 мая 2016г. 
121 
филогенияси ва эволюцион йўналишининг кетиш жараёнларини аниқлашда 
ҳам қўл келади. 
Цитогенетик тадқиқотлар ЎзР Миллий Университетининг «Пахта 
генетикаси» лабораториясида, катта илмий ходим Э.М. Рахматуллина 
бошчилигида бажарилди. Тажрибада жийданинг иккита тури (
E. orientalis, E. 
angustifolia
) ўрганилди. Тадқиқотлар учун материаллар Зарафшон, Сирдарё 
ва Қашқадарё воҳаларидан олиб келинди. Жийда хромосомаларнинг сони 
мейоз жараёнининг метафаза I да аниқланди. Тадқиқотлар натижасида 
ўрганилган жийда турларининг ҳаммасида хромосомалар сонининг бир 
хиллиги маълум бўлди. Тажрибадаги жийда турларининг чангларидаги 
хромосомалар конъюгациясининг (метафаза II да) маълум тартибдалиги, улар 
жуда майда, 14 та бивалент хромосомалардан ташкил топганлиги аниқланди. 
Ҳар бир бивалентлар 4 та хроматиддан иборат бўлади. Демак, хулоса қилиб 
айтганда ўрганилган барча жийда турларида хромосомаларнинг диплоид 
тўплами 28 (2n=28) га тенг экан. Жийданинг бошқа турларида (
E. argentea

E. 
pungens
ва 
E. umbellata
) ҳам айнан шу сондаги хромосомалар бошқа олимлар 
томонидан аниқланган. А.Л. Тахтаджян (1987) нинг кўрсатишича, 
жийдадошлар оиласида хромосомалар тўплами ҳар хил. Улар гаплоид 
ҳолатда х= 6, 10, 11, 12, 13, 14, диплоид холатда 2n=12, 20, 22, 24, 26, 28 
бўлиши мумкин. Чакандада 2n=24, Шефердияда 2n=22. Тажрибада (метафаза 
I да) 
E. orientalis
нинг айрим чанг хужайраларида (0,29±0,06) бивалент 
хромосомалардан ташқари 4 та хромосомали квадривалент учраши 
аниқланди. Бу ҳолат гетрозиготали ҳолатда хромосомалар ўртасида 
транслокация (хромосомалар ўртасида ўрин алмашиш) жараёни асосида юз 
берган. Квадривалент хромосомалар транслокация сегментларнинг ҳажмини 
ҳам белгилайди. Бу жараёнда хромосомаларнинг ўртача ҳажмдаги 
участкаларида алмашиниш юз берган. 
E. 
orientalis
квадривалент 
хромосомаларнинг формаси очиқ ҳалқа шаклида ёки икки занжир шаклида 
бир-бирига туташган транслокация комплекисидан иборат. Жийда 
хромосомаларининг жуда майда бўлганлигидан балким буларда бошқача 


Материалы конференции «Современные проблемы генетики, геномики и биотехнологии», 18 мая 2016г. 
122 
квадривалентлар шакли (зиг-заг ва саккизлик кўринишида) аниқланмади. 
Транслокация жараёни ўсимликларда полиморфлиликни ёки дигенерация 
жараёнини келтириб чиқаради. Бу тўғрида В.В. Хвостова, Г.Л. Ячевская (1975) 
лар ўзларининг ишларида тўлиқ ёритишган. Ҳужайра мейоздаги 
хромосомаларнинг конъгация жараёнида яна шу маълум бўлдики, 
хромосомалар доимо ҳалқаларни ҳосил қилади. Масалан, E. orientalis ва E. 
oxycarpa турларида 14 та хромосомадан биттаси шундай ҳалқалар ҳосил 
қилиши кузатилди. И.Ф. Жимулев (1993), Б.Ф. Чадов ва б. (1997) фикрича 
табиатда ўсимликлар генидаги транслокация жараёни турларнинг ҳосил 
бўлишида ёки тур доирасида дивергенция жараёнини таъминлайди. 
Жийданинг йирик серҳосил мевалари шу транслокация жараёнида пайдо 
бўлиб, кейинчалик инсонлар томонидан бу сифатли белгилар кўпайтирилган 
ва кенг тарқатилган бўлиши мумкин. Хромосомаларнинг сони, шакли ва 
йирик-майдалиги ҳар бир турда ўзига хос бўлади. Хромосомаларнинг сони 
табиий танланишда катта аҳамиятга эга. Цитогенетика фанида тўпланган 
маълумотларга кўра, айрим ҳолларда у ёки бу хромосомалар ўзаро 
транслокацияда йўқолади ёки ҳосил бўлади. Кўп организмларда 
хромосомаларнинг центромерга яқин қисми генетик жихатидан инерт 
ҳисобланади.

Download 2,5 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   61   62   63   64   65   66   67   68   ...   123




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish