Газобетон ишлаб чикариш учун боғловчи ва тулдирувчи моддалар



Download 0,81 Mb.
bet12/18
Sana10.12.2022
Hajmi0,81 Mb.
#883367
1   ...   8   9   10   11   12   13   14   15   ...   18
Bog'liq
2 мавзу Бетон учун боғловчи моддалар, тўлдирувчилар ва қўшимчалар

Йирик тўлдирувчилар. Бетон тайёрлаш учун йирик тўлдирувчилар сифатида асосан донадорлиги 5-70 мм бўлган шағал, чақиқ тош ва саноат чиқиндилари ишлатилади (ЎзРСТ 8267-93).
Ш

ағал пишиқ тоғ жинсларнинг табиий раишда емирилиши натижасида вужудга келган ва доналари ялпоқ юмолоқсимон материалдир (2.2-расм). Шағал ҳосил бўлишига кўра тоғ, дарё ва денгиз шағалларига бўлинади. Тоғ шағалининг ташқи кўриниши ғадир-будир ва таркибида одатда қум, гил, чанг ва органик моддалар аралашмалари бўлади. Дарё ва денгиз шағали сувда кўп ювилганлиги сабабли сирти силлиқ бўлади. Бу эса уларнинг цемент-қум қоришмаси билан бирикишини ёмонлаштиради. Бетон учун ишлатиладиган шағал таркибида яполоқ доналарнинг миқдори 15 % дан ва нинасимон чўзинчоқ доналарнинг миқдори эса 25 % дан кўп бўлмаслиги керак (оғирлиги бўйича). Шағал асосан мустаҳкамлиги унча юқори бўлмаган (синфи В25 гача) оғир бетонларни тайёрлаш учун ишлатилади.


Чақиқ тош қаттиқ тоғ жинсларини майдалаш йўли билан олинадиган йирик тўлдирувчидир (2.3-расм). У қиррали ва ўткир бурчакли доналардан ташкил топган бўлиб, доналарининг сирти ғадир-будирлиги билан фарқланади. Бу эса унинг цемент хамири билан мустаҳкам бирикишини таъминлайди. Шу сабабли чақиқ тошлар синфи В30 дан катта бўлган юқори мустаҳкам бетонлар тайёрлашда ишлатилиши тавсия этилади.
Йирик тўлдирувчиларнинг сифати доналар таркиби, шакли ва ундаги зарарли аралашмаларнинг миқдори билан тавсифланади. Отқинди тоғ жинсларидан олинган чақиқ тошдаги аралашмалар сув билан тозалаш усулида аниқланади ва синфи В25 ва ундан юқори бўлган бетонлар учун бу миқдор 1 %, нисбатан пастроқ синфдаги (мустаҳкамлиги паст) бетонлар учун эса 2 % миқдорда бўлишига рухсат этилади. Чўкинди жинслардан олинган чақиқ тошларда аралашмаларнинг умумий миқдори 2-3 % дан, шағалда эса 1 % дан кўп бўлмаслиги керак.

2.2-расм. Тоғ жинсларининг 2.3-расм. Тоғ жинсларини
емирилишидан ҳосил бўлган майдалдаш орқали олинган

Download 0,81 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   8   9   10   11   12   13   14   15   ...   18




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish