Газиева раъно тешабаевна автоматика асослари ва ишлаб чикариш



Download 1,2 Mb.
Pdf ko'rish
bet20/45
Sana23.02.2022
Hajmi1,2 Mb.
#144503
1   ...   16   17   18   19   20   21   22   23   ...   45
Bog'liq
avtomatika asoslari va ishlab chiqarish zharayonlarini avtomatlashtirish

Булим буйича саволлар
1.
Мантиќий элементлар ћаќида тушунча беринг.
2.
Мантиќ алгебрасини ќандай тушунасиз?
3.
Бир тактли ва кўп тактли схемалар ћаќида тушунча беринг.
4.
Ќандай мантиќий функцияларини биласиз?
5.
«Логика II» тушунча беринг.


45
 5. Ярим ўтказгичли электрон асбоблар
5.1. Ярим ўтказгичли асбобларнинг классификацияси ва тавсифлари
Ярим ўтказгич асбоб деб, ярим ўтказгич элементларининг хусусиятларига
асосланган ћолда ишлайдиган асбобларга айтилади.
5.1- расм. Ярим ўтказгичли асбоблар классификацияси.
Ярим ўтказгичли ќаршилик ва диодлар икки электродли асбоблардир,
биполяр ва майдон транзисторлари эса уч электродли асбоблар ћисобланади.
Тиристорлар эса икки ёки уч электродли бўлиши мумкин.
Ярим ўтказгичли ќаршиликлар. Ярим ўтказгичли ќаршилик иккита чиќиш-
га эга бўлган ярим ўтказгич асбоб бўлиб, унда ярим ўтказгичнинг электр ќар-
шилиги кучланиш, ћарорат, ёритилганлик ва бошќаришнинг бошќа катталикла-
рига боѓлиќ бўлади.
Ярим ўтказгичли ќаршиликларда бир хилда легирланган ќўшимчали ярим
ўтказгич ќўлланилади. Ќаршиликлар ќўшилмалар ва тузилишининг турига
ќараб бошќарувчи катталикларга ћар хил боѓлиќликка эга бўлган асбоблар
олиш мумкин.
Ярим ўтказгичли ќаршиликлар бошќарувчи катталикларнинг боѓлиќлигига
ќараб: чизиќли ва чизиќли бўлмаган ќаршиликларга бўлинади.
Чизиќли ќаршилик – кучсиз легирланган материал ќўлланилган ярим
ўтказгичли ќаршиликдир. Масалан, кремний, арсенид ва галлий элементлари.
Бундай ярим ўтказгичларларнинг электр ќаршиликлари электр токининг зичли-
ги ва электр майдон кучланганлигига боѓлиќ эмас. Шунинг учун чизиќли ярим
Ярим ўтказгичли асбоблар
Биполяр транзисторлар
Ярим ўтказгичли
Ярим ўтказгичли
резисторлар
Тиристорлар
Майдон транзисторлари
Ярим ўтказгичли микросхемалар
Ярим ўтказгичли фото-
электрик асбоблар
Комбинирланган ярим ўтказгичли
асбоблар


46
ўтказгичларнинг ќаршилиги кучланиш ва токларнинг катта диапазонида ўз-
гармас бўлади. Улар интеграл микросхемаларда кенг ќўлланилади.
Варистор – ярим ўтказгичли резистор бўлиб, унинг ќаршилиги кучланиш
ўзгаришига боѓлиќ равишда ўзгаради, шунинг учун унинг ВАТси чизиќли эмас.
Варисторларни ясашда асосан карбид ва кремний элементлари ќўлланила-
ди. Парашокли кристалл карбит кремнийли ќум билан аралаштириб пресслана-
ди ва юќори ћароратда куйдирилади (ќиздирилади), электродлар сепилади.
Ташќи таъсирлардан ћимоялаш учун варисторлар электроизоляция лаки билан
ќопланади.
Тензорезистор – ярим ўтказгичли резистор бўлиб, унда электр ќаршиликни
механик деформацияга боѓлиќлиги ќўлланилади.
Тензорезисторларни тайёрлашда p- ёки n- типидаги кремний кўпроќ ќўлла-
нилади.
5.2- расм. Ярим ўтказгичларнинг турлари ва график белгиланиши.
Фоторезистор – ќаршилиги ёритилганликка боѓлик бўлган ярим ўтказгич
асбобдир. Бунда ёритилганлик ортган сари фоторезисторнинг ќаршилиги ка-
майиб боради ва аксинча, ёритилганлик камайса ќаршилик камаяди.
Ярим ўтказгичли ќарши-
ликлар
Чизиќли
каршиликлар
Варисторлар
U
Терморезистор
t
0
Тензорезистор
Термисторлар
Фоторезисторлар
Позисторлар
d


47
Терморезистор – электр ќаршилиги ћароратга боѓлиќ бўлган ярим ўтказ-
гичли резисторга айтилади. Икки хил терморезисторлар мавжуд: термистор
ва позистор.
Термистор – ћарорат ортиши билан ќаришилиги камаяди, ћарорат кама-
йиши билан ќаршилиги ортади.
Позистор – ћарорат ортиши билан ќаршилиги ортади, ћарорат камайи-
ши билан ќаршилиги ћам камаяади.
Термисторларни ясашда электронли электр ўтказишга эга бўлган ярим
ўтказгичлар ќўлланилади. Масалан, металлар, оксидлар ва оксидлар аралаш-
малари.
Баъзи ћолатларда термисторларни ойнали баллонларга жойлаштирилади
ва махсус чўлѓам ёрдамида ќиздирилади. Бундай термисторларни билвосита
ќиздиришли термистор дейилади.
Терморезисторлар ћароратни ростлаш тизимларида, иссиќликдан ћимояла-
нишда, ёнѓиндан саќланишда ќўлланилади.

Download 1,2 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   16   17   18   19   20   21   22   23   ...   45




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish