Газ саноати хусусида умумий маълумотлар


Полимерларнинг сувдаги эритмаси ёрдамида нефтни сиқиб чиқариш



Download 1,67 Mb.
bet42/62
Sana12.04.2022
Hajmi1,67 Mb.
#547356
1   ...   38   39   40   41   42   43   44   45   ...   62
Bog'liq
Қатламларнинг компонент бера олишлигини ошириш

9.1. Полимерларнинг сувдаги эритмаси ёрдамида нефтни сиқиб чиқариш.
Бундай усулда асосан полиакриламиднинг (ПАА) нейтралланган оҳакли эритмасидан фойдаланилади. Маълумки сувга ПАА нинг қўшилиши сув қовушқоқлигини оширишга олиб келади.
Натижада нефтнинг сувга нисбатам қовушқоқлиги камайиб, сувнинг сиқиб чиқариш хусусияти ортади. Шундай ҳолатда сиқиб чиқариш фронти барқарорлиги ортади ва кўпроқ нефтни сиқиб чиқариш имкони пайдо бўлади. Бундай усулни юқори қовушқоқликка эга бўлган нефтларда қўллаш (10-50мПа.c) мақсадга мувофиқдир. Сувларнинг қовушқоқлиги ортганлиги натижасида ҳайдовчи қудуқларнинг суюқлик қабул қилиш хусусияти камайишини инобатга олиб ҳамда қатламда ўқнинг ҳаракатининг қийинлашувини ҳам кўзда тутган ҳолда бу усулни ўтказувчанлиги анчагина яхши бўлган коллекторларда ( 0,1 мкм2 дан ортиқ), асосан ғовакли коллекторларда қўллаш мақсадга мувофиқдир.Шуни эътиборга олиш лозимки сизилиш жараёнида полимерларнинг бир қисми ғоваклар деворида қолиб кетади. Шунинг учун сувга туйинганлик 8-10 % дан ортиқ бўлмаган ва оз миқдорда гиллар мавжуд коллекторларда ҳамда қатлам ҳарорати 70-80 С бўлган ҳолатларда бу усулни қўллаш мақсадга мувофиқдир. ( Ҳарорат хусусида ягона фикр мавжуд баъзилар бошқага кўрсатгичларни келтирадилар).
Сиртактив моддалар (САМ) эритмаси билан нефтни сиқиб чиқариш.
Аксарият ОП-10 турли моноген бўлмаган (САМ) эритмасидан шу мақсад учун фойдаланилади. САМ нинг сувга қўшилиши унинг ювувчанлик хусусиятини оширади , натижада суви нефт чегарасида сирт таранглиги камаяди. Бу усулни сувга тўйинганлик даражаси 15 % гача бўлган ҳамда қатламдаги нефтнинг қовушқоқлиги 5-30 мПа.c орасида, қатламнинг ўтказувчанлиги эса 0,03-0,04 мкм2 ҳамда қатлам ҳарорати 70 С гача бўлган ҳолларда тадбиқ этиш тавсия этилади. Бу усул натижасида нефтберувчанлик 3-5 % га ортиши мумкин.


Текшириш учун саволлар
1. Янги усуллар яна қайси ном билан аталади, унинг моҳияти?
2. Қатламга турли усуллар билан таъсир қилишни танлашда нималарга эътибор борилади?
3. Нега бу усуллар жуда кенг тарқалмаётир?
Адабиётлар
1. В.П. Гаврилов “Чёрное” долото планеты, Недра, Москва, 1975г.
2. Амиян В.А., Уголев В.С. Физико-химические проблемы повышения производительности скважин, Недра, Москва, 1970г.
3. А.В. Мавлянов Нефт газ кони геологияси, Фан, Тошкент, 1992й.




Download 1,67 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   38   39   40   41   42   43   44   45   ...   62




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish