Газ саноати хусусида умумий маълумотлар


Қатламлардаги ҳароратнинг ҳолати ва уни ишлаш жараёнида ўзгариши



Download 1,67 Mb.
bet36/62
Sana12.04.2022
Hajmi1,67 Mb.
#547356
1   ...   32   33   34   35   36   37   38   39   ...   62
Bog'liq
Қатламларнинг компонент бера олишлигини ошириш

8.1. Қатламлардаги ҳароратнинг ҳолати ва уни ишлаш жараёнида ўзгариши.
Қатлам ҳароратининг бошланғич катталиги ва унинг тақсимланиши коннинг геотермик шароитлари билан белгиланади. Одатда, нефть конларининг ҳарорати мазкур геологик ҳудуднинг ўртача геотермик градиентига мос келади. Лекин баъзида қатлам ҳароратини бу катталикдан бир мунча фарқ қилиши кузаталади. Унда қатлам ҳарорати кўтарилган ёки пасайган ҳисобланади. Ер қобиғининг юқори ҳароратли ҳудуди геотермал ҳудуд деб аталади. Нефть конини ишлаш жараёнида унинг қатлам ҳарорати бир қанча ўзгариши мумкин. Бу ҳолат қатламга ҳар хил моддаларни, асосан, қатламнинг бошланғич ҳароратига нисбатан бошқача ҳароратдаги сувни ҳайдашда, шунингдек қатламдаги экзотермик реакциялар натижасида юзага келади. Қазиб олинаётган суюқлик ва газнинг, шунингдек қатлам жинсида сирқиётган моддаларнинг гидравлик ишқаланиши натижасида ҳам қатлам ҳарорати кам даражада бўлсада ўзгаради. Қатлам ҳароратини ер остида тақсимланиши ва вақт давомида ўзгаришига коннинг ҳароратий тарзи деб аталади. Нефть қатламларида ҳароратнинг ўзгариши асосан иссиқлик ўтказувчанлик ва конвекция ҳисобига юзага келади. Нефть қатламлари атрофдаги жинслардан ва бошқа қатламлардан иссиқликка нисбатан ажратилмаган (теплоизоляция). Шунинг учун нефть қатламининг бирор бир ҳудудида бошқа ҳудудларга нисбатан ҳароратнинг ўзгариши иссиқлик ўтказувчанлик туфайли иссиқликни узатилиши ва қайта тақсимлаиишига олиб келади. Қатламдагига нисбатан бошқа ҳароратдаги сувни унга ҳайдаш ва қатлам ҳароратидаги нефтни олиш қатламдаги ҳарорат ва иссиқликни ўзгаришига олиб келади.


8.2. Қатламга таъсир қилишнинг иссиқлик усуллари.
Қатламларнииг нефть бераолишлигини максимал даражада ошириш мақсадида уларга иссиқлик усуллари билан таъсир қилиш борасида 50 йилга яқин вақт давомида илмий тадқиқот ишлари олиб борилмоқда. Нефть қатламларига таъсир қилишнинг барча иссиқлик усулларининг моҳияти қуйидагидаи иборат, қатлам жинсларини ва уни тўлдирувчи суюқликлар қиздирилганда қатлам нефтининг қовушқоқлиги ва «нефть-жинс» чегарасида сирт-тортишув кучлари камаяди. Бунинг билан эса қатлам ғовакларидаги нефть тўлароқ сиқиш учун шароит яратилади. Нефть қатламларига иссиқлик билан таъсир қилишни турли усуллар орқали амалга оширса бўлади:
1) қатламни газлаштириш, шунингдеқ юқоридан ҳаво ёки газ-ҳаво аралашмасини узатиб туриш орқали қатлам ичра ҳаракатланувчи ёниш ўчоғини юзага келтириш билан (ҚИХЁЎ). 2) қатламга иссиқ сув, буғ ва бошка иссиқлик ташувчиларни ҳайдаш.



Download 1,67 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   32   33   34   35   36   37   38   39   ...   62




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish