Function calculetion



Download 0,74 Mb.
Pdf ko'rish
bet3/10
Sana25.02.2022
Hajmi0,74 Mb.
#291483
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10
Bog'liq
javascript

Location объекти 
 
JavaScript да window ва document объектларидан ташкари location деб 
аталувчи яна бир мухим объект мавжуд. Бу объектда HTML документ 
юкланган адрес сакланади. Агар сиз http://www.xyz.com/page/html 
сахифасини юклаган булсангиз, у холда location.href нинг киймати хам худди 
шу адресга мос тушади. Шундай булсада биз учун жуда мухим нарса шуки, 
сиз location.href га янги киймат ѐзишингиз мумкин. Масалан, куйидаги 
мисолда тугмача жорий дарчадан янги сахифага утишни юклайди : 
< form > 
< input type = button value=“Yahoo”> 
onclick = “location.href = ` http://www.Yahoo.com ` ; ” 
< /form > 
ФРЕЙМЛАР. 
Фрейм яратиш. 
Фрейм ва JavaScript кандай килиб бирга ишлайди деган савол тез-тез 
бериладиган саволлардан биридир. Дастлаб биз фрейм нима ва у нима учун 
ишлатилади деган саволни тушунтирамиз. Сунгра JavaScript ва фреймлар 
кандай биргаликда ишлатилишини куриб чикамиз.Умуман олганда броузер 


11 
дарчаси бир неча алохида фреймларга ажратилиши мукин. Бу шуни 
англатадики,фрейм бу броузер дарчасидаги тугри туртбурчак шаклидаги 
бирор бир белгиланган майдон. Хар бир фрейм экранга узининг документини 
чикаради. Шу тарика мисол учун сиз 2 та фрейм яратмокчисиз. Биринчи 
фреймга сиз Netscape фирмасининг “Уй сахифасини” юклашингиз, 2 чига эса 
Microsoft фирмасиникини юклашингиз мумкин. Фреймлар яратиш HTML 
тили масаласи булcади, биз бу ерда бу жараѐннинг асосий куринишини 
тавсифлаб утамиз. Фрейм яратиш учун бизга  ва  теглари 
керак булади. 2 та фрейм яратувчи HTML сахифа куйидаги куринишда 
булиши мумкин : 
< html > 
< frameset rows “ 50% , 50% ” 
< frame src = “ page 1.htm ” name = “frame1” 
< frame src = “ page 2.htm ” name = “frame2”
 
< /
frameset 

Download 0,74 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish