Фуқаро бинолари архитектураси фанидан маърузалар матни


)  Унификация, типизация, стандартизация ва модуль системаси



Download 9,57 Mb.
Pdf ko'rish
bet12/98
Sana26.02.2022
Hajmi9,57 Mb.
#470050
1   ...   8   9   10   11   12   13   14   15   ...   98
Bog'liq
fuqaro binolari arxitekturasi (1)

1) 
Унификация, типизация, стандартизация ва модуль системаси. 
 
Бино ёки иншоотнинг конструктив ечими
– унинг мустаҳкамлигини, 
устуворлигини, узоққа чидамлилигини ва эксплуатацион сифатларини 
таъминловчи горизонтал ҳамда вертикал элементлардан иборат ўзаро боғланган 
юк кўтарувчи ва бошқа конструкциялар мажмуасидир (3.1-расм). 


32 
3.1-расм. Юк кўтарувчи деворли бино: 1-пойдевор плитаси; 2-ертўла ёпмаси;
3-пойдевор; 4-ертўла девори; 5-техник қават ёпмаси; 6-пол ости бўшлиғи;
7-пардадевор; 8-қаватлараро ёпмага тушадиган юклар; 9-қаватлараро ёпма;
10-ички юк кўтарувчи девор; 11-ташқи юк кўтарувчи девор; 12-дераза ўрни;
13-карниз; 14-чордоқ ёпмаси; 15-чордоқ; 16-стропила системаси; 17-том 
қопламаси; 18-мўри; 19-мўри устидаги ёпқич; 20-стропиланинг бўйлама 
прогони; 21-тиргак; 22-устун; 23-том қирраси; 24-чордоқни шамоллатиш 
қурилмаси; 25-том қиррасида тўпланадиган қор; 26-томнинг чети; 27-мауэр-
лат; 28-дераза; 29-кириш эшиги; 30-кириш зинаси; 31-цоколь; 32-ертўла. 
 
Горизонтал юк кўтарувчи конструкциялар – 
одатда, қаватлараро 
ёпмалар, том, чордоқ, ертўла ёки техник қаватлар ёпмалари бўлиб, улар 
ўзларига тушадиган барча вертикал юкларни ҳамда шамол ёки зилзила 
натижасида ҳосил бўладиган горизонтал юклар ва таъсирларни қабул 
қиладилар ва вертикал юк кўтарувчи конструкцияларга узатадилар.
 
Вертикал юк кўтарувчи конструкциялар – 
одатда,
 
деворлар, 
устунлар
 
барча вертикал ҳамда горизонтал юкларни қабул қилиб, ўз навбатида 
уларни пойдевор конструкциясига узатадилар. 
Биноларда юк кўтарувчи конструкциялардан ташқари ажратиб турувчи 
ёки тўсиқ вазифасини бажарувчи конструкциялар бўлади. Уларга эшиклар, 
деразалар, пардадеворлар каби конструкциялар кирадилар. 
 
Мамлакатимизда йилига жуда катта ҳажмда турли вазифаларга 
мўлжалланган бинолар ва саноат иншоотлари қурилмоқда шу боисдан қурилиш 
муддатларини қисқартириш, унинг сифатини кўтариш, меҳнат сарфини 
камайтириш учун қурилишни индустрлаштириш, яъни бинолар ва иншоотлар 
қурилишини саноат асосига ўтказиш керак бўлади. 
Бироқ биноларнинг конструктив элементларини заводда ишлаб чи-қариш 
уларни оммавий тарзда ишлаб чиқарилганда, ўша элементларни турли-туман 
вазифага мўлжалланган биноларда қўллаш мумкин бўлган ҳолларда иқтисодий 
жиҳатдан мақсадга мувофиқ бўлади. Шунинг учун, ишлаб чиқаришнинг деярли 
барча соҳаларида қабул қилинганидек, унификацияга, яъни биноларни
уларнинг қисмларини, алоҳида конструктив элементларини бир хилликка 
келтиришга зарурият туғилади. 
Қурилишда 

Download 9,57 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   8   9   10   11   12   13   14   15   ...   98




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish