FS. Public and phivate e 6 l'


V КИСМ: АКЦИЯЛАР, ИСТЕ МОЛ МОЛЛАРИ ВА БОЗОРЛАР



Download 6,39 Mb.
Pdf ko'rish
bet54/73
Sana01.12.2022
Hajmi6,39 Mb.
#876231
1   ...   50   51   52   53   54   55   56   57   ...   73
Bog'liq
65. Америка иқтисодининг асослари

V КИСМ: АКЦИЯЛАР, ИСТЕ МОЛ МОЛЛАРИ ВА БОЗОРЛАР
Компания узининг асосий акцияларини бир марта савдога 
ташласа ва улар бозорда эркин муомалага киритилса, уларнинг 
нархи савдо куни мобайнида харидорлар тулайдиган нарх ва со- 
тувчилар эришадиган нархга мунтазам равишда боглик, булиб 
к,олади. Содда к,илиб айтганда, бу - таклиф ва талаб орасидаги 
мутаносибликдир. Шундай кдпиб, белгиланувчи нарх-наво акци­
яларни харид килувчи ва сотувчи барча одамларнинг жамулжам 
хулосасидир. Нак,адар куп одамлар туловлардан манфаатдор 
булишига куйидаги омиллар таъсир этади:
■ Миллий ик,тисоднинг ахволига ва унга нисбатан жамоатчилик- 
нинг ишонч даражасига боглик, бизнесснинг умумий мухити ёки 
йуналиши;
■ Бозорга акция чи^арган компаниянинг фойда олиш миадори 
ёки олиниши мумкин булган даромад башорати ва унинг моли- 
явий ахволи;
■ Усиб келаётган ёки пастга тушаётган компания нархлари хара- 
катининг тезлиги;
■ Компаниянинг уз рак,иблари билан вак,т узра муваффак,иятли 
ракобатлаша олиш кобилияти;
■ Таклиф этилган махсулот ёки хизмат тури эътиборга сазоворми 
ва мазкур махсулот ёки хизмат тури бозорда чавдонми ёхуд 
инк,ирозга дучорми;
■ Умумий фойда устамаси ёки бонларга урнатилган бозор нархи;
■ Акцияларни таклиф этаётган компаниянинг фойда адйтариш 
суръати мукобил сармоя ажратиш сохаларидан кдйтадиган фойда 
билан мук,ояса килинади.
АКЦ И Я­
ЛАР ДАН 
ТУШАДИГАН 
ФОЙДАНИНГ 
АХАМИЯТИ
И
лгари турли муносабатларда к,айд этганимиздек, компания пул 
ишлаганида, одатда уз даромадииинг муайян кисмини уз акция 
сохибларига фойда тарикасида тулайди. Одатда бундай туловлар 
даромаднинг 50 фоизини ташкил этади. Шундай к,илиб, компания 
йилига 20 миллион доллар ишласа ва 5 миллион акциялар 
ч(щарган булса, бу компания уз даромадини 10 миллион доллар 
мивдорида эълои к,илиб, колган ярмини жорий фаолият ва/ёки 
жараённи кенгайтиришга олиб колиши мумкин. Яъни, компания 
акциялари 5 миллион булган такдирда, хар бир акция сохиблари 
узининг хар бир акциясига 2 доллар фойда олиши лозим булади. 
Агарда, бир шахснинг кулида 100 акция булган булса, унинг 
фойдаси 200 долларни ташкил этади. ^исоб-китобни янада 
ойдинлаштириш учун, шундай дейиш мумкин: агарда акциянинг 
бир донаси 40 долларга сотилган булиб, у 2 доллар фойда 
келтирса, хар бир акциянинг даромад к,айтими 5 фоизни ташкил 
этади.



Download 6,39 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   50   51   52   53   54   55   56   57   ...   73




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish