Fiziologiya oraliq nazorat javoblari-2021-yil tayyorladi: ulug’bek qudratillayev barcha kursdoshlarimga omad tilayman


Капиллярларда қон айланиши, унинг аҳамияти, қон оқиш тезлиги



Download 0,5 Mb.
bet14/20
Sana02.03.2022
Hajmi0,5 Mb.
#478306
1   ...   10   11   12   13   14   15   16   17   ...   20
Bog'liq
2 5310074243654882164

Капиллярларда қон айланиши, унинг аҳамияти, қон оқиш тезлиги.
 қон ўзанининг энг кенг жойи;
 қоннинг 5% ҳажми сақланади;
 қон оқимига 25% қаршиликни ташкил қилади;
 қон оқимининг тезлиги 0,5-1 мм/сек.;
 қон босими: артериал қисмида
 25-30мм.сим.устунини, веноз қисмида 10-15 мм.сим.уст.
 организмда жами 40 млрд. капилляр бор,
 навбатчи капиллярлар ишлайди;
 уларнинг алмашинув юзаси 1000 м2 га тенг.
қон оқимининг тезлиги 0,5-1 мм/сек.;

Навбатчи” капиллярга таъриф беринг.


Inson organizmida doimo hamma kapillyarlar bir vaqtda ishlamaydi. Ya’ni ma’lum bir kapillyarlar faoliyat korsatadi. Ba’zilari esa dam oladi. Faoliyat ko’rsatayotgan kapillyarlar navbatchi kapillyarlar deyiladi
Артериа пульс эгри чизиғини чизинг, унинг фазаларини белгиланг.
Артериал пулс деб –систола вақтида босимнинг
кўтарилиши натижасиди артериялар деворининг ритмик тебранишларига
айтилади. Артериялар девори тебранишини (пулсни) юзаки жойлашган
артерияларни пайпаслаш йўли билан аниқлаш мумкин. Одатта пулсни:
билак, (а.radiаlis), чакка (а. tempоrаlis), тақим (а.dоrsalis pedis), уйқу (а.
corotis) ва бошқа артерияларда аниқлаш мумкин.
Веналар бўйича қон харакатига имкон яратувчи вакторларни айтинг.
Қонни юракга қайтаришга имкон яратадиган факторлар
• юрак қисқаришнинг энергияси;
• мушак насоси;
• веналардаги клапанлар;
нафас насоси;
• юракнинг сўриш қобилияти;
• томирлар тизимидаги босимлар градиенти;
диафрагманинг харакати
Томирларда қон оқиш тезлиги.
Аортада - 50 см/сек
Аралаш типдаги томирларда - 25-30 см/сек.
Каршилик томирлари кичкина артерия ва артериолаларда - 5 мм/сек
Капиллярлар - 0,5-1 мм/сек
Сиғим томирлар - 6-14 см/сек
АБ бошқариш механизмлари.
Нерв Гуморал
Нафас этаплари?
ташқи муҳит ва ўпка орасидаги газлар алмашинуви – ўпка вентиляцияси
- ўпкадаги газлар билан организмдаги қон орасида газлар алмашинуви

- қон билан газларни транспорти- О2ни ўпкадан тўқималарга, СО2ни тўқималардан ўпкага


- қон билан тўқима орасида газ алмашинуви- О2тўқималарга, СО2 тўқимадан қонга ўтади
- тўқималарда О2ни истеъмол қилиб СО2ни чиқариш (ички нафас олиш).


Download 0,5 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   10   11   12   13   14   15   16   17   ...   20




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish