Физикавий ва физик – кимёвий усулларни сифат таҳлилда қўлланиши Кириш Сифат таҳлилда, жумладан фармацевтик таҳлилда, илгариги бобларда баён этилган аналитик реакциялардан ташқари, «Ускунавий усуллар»


Таҳлилнинг оптик турларида қўлланадиган баъзи тушунчалар



Download 202,29 Kb.
bet2/23
Sana30.04.2022
Hajmi202,29 Kb.
#597114
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   23
Bog'liq
fizikaviy va fizik kimyoviy usullar

Таҳлилнинг оптик турларида қўлланадиган баъзи тушунчалар. Электромагнит нурларни, (энергия), тўлқин узунлиги (ёки частоталар) бўйича тақсимланиши – спектр дейилади.
Атом ва молекуляр спектроскопия усулида моддага ютилган (абсорбцион), ажралиб чиққан ёки ундан тарқалган (эмиссион) нурларни спектрал таркиби ўрганилади.
Абсорбцион спектроскопия – турли энергиялик нурлар тўплами (спектри)ни моддага танлаб (селектив) ютилишига асосланган.
Эмиссион спектроскопия – қўзғалган энергетик холатдаги модда энергиясини электромагнит нурлар кўринишида ажралиб чиқишига асосланган.
Таҳлилнинг оптик усулларида қўлланиладиган баъзи ўлчов бирликлар. Квант назариясига кўра системага (молекула, атом, ион) энергия ютилганда ёки ундан энергия ажралиб чиққанда энергия ўзгариши қуйидагича ифодаланади.
ΔЕ  Е´ - Е´´  hν
бу ерда: h – Планк доимийси; ν - частота, см-1; Е´ ва Е´´ - системанинг қўзғалган ва асосий холатлардаги энергияси.
Монохроматик (тўлқин узунлиги λ ≈ const ўзгармас) нур – квант hν энергияси Е, частотаси ν, тўлқин узунлиги λ ва тўлқин сони  билан тавсифланади:
E = hν = hc /ν = hc ;  = 1 / λ = ν / c
бу ерда: с – электромагнит нурларни вакуумда тарқалиш тезлиги (ёруғлик тезлиги).
Полихроматик (λ≠const) нурлар учун юқоридаги катталикларни бир қиймати эмас, маълум оралиғи кўрсатилади.
Қўлланаётган спектр соҳасига кўра тўлқин узунлик λ - узунликни халқаро ўлчовлар системасида (СИ) қабул қилинган бирлиги метрнинг ўнлик улушларида ифодаланади. Ультрабинафша (УБ) ва кўринадиган (К) соҳа нурлари – нонометрларда (1 нм = 10-9 м), қисқа ва ўрта инфрақизил (ИҚ) соҳа нурлари – микрометр (микрон)ларда (микрон – 1 мкм = 10-6 м) узун ИҚ ва микротўлқинлар соҳа нурлари мм ва см бирликларида ифодаланади.
Электромагнит тўлқинлар частотаси тескари секунд с-1 ёки герц (Гц) ларда ифодаланади.
Тўлқин сони  тескари сантиметр (см-1) ларда ёки тескари метр (м-1) ларда ўлчанади. Тўлқин сони,  узунлик бирлиги (1 см ёки 1 м) га сиғадиган тўлқинлар сонини англатади.
Эмиссион спектрал таҳлилда тўлқин узунлик авваллари ангстремда А (1А = 10-10 м = 10-8 см = 10-4 мкм = 10-1 нм) ифодаланган.
Электромагнит нурлар узун радио тўлқинлардан то қисқа γ - нурлар оралиғигача бўлган кенг соҳани қамраб олган. Таҳлилнинг оптик турларида бу соҳанинг микротўлқинлардан то қисқа УБ нурларгача бўлган кичик бир қисми қўлланади. 20.1 – жадвалда спектрни ана шу қисми тавсифланган.
20.1 – жадвал.

Download 202,29 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   23




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish