“Fizikaning hozirgi zamon ta’limidagi o’rni”. Samarqand 2019-yil 13-14 dekabr.
274
ҳаракатланаётган жисмлар ўртасидаги гравитацион майдон хусусиятларини тушунтиришда
классик физика қонунлари тўлиқ бажарилмайди. Бундай номутаносибликни 1915 йилда
А.Эйнштейн томонидан яратилган хусусий ва умумий нисбийлик назарияси (УНН) бартараф
этди. Бу назарияга кўра, ёруғлик тезлигига яқин тезлик билан ҳаракатланаётган жисмларнинг
массаси, энергияси, ҳаракатланиш вақти, ўлчамлари ўзгармас эмас, балки бу тушунчалар
орасида янги муносабатлар пайдо бўлиб қолади. Ушбу назарияга кўра, масса атрофидаги фазо
эгриланиш хусусиятига эга эканлиги башорат қилинди.
Ньютон назариясига кўра, ҳар қандай массага эга бўлган жисмлар бирор масофадан
туриб массалари кўпайтмасига тўғри пропорционал, ораларидаги масофанинг квадратига
тескари пропорционал кучлар билан тортишади, яъни
F =
𝐺
𝑀𝑚
𝑟
2
Бу фанга табиатнинг асосий қонунларидан бири бўлиб кирди. Бу ерда
𝐺-гравитацион
доимийлик бўлиб, физиканинг фундаментал константаларидан ҳисобланади.
𝐺-доимий
катталик жисмларнинг физик хоссаларига ҳам, уларнинг фазода жойлашиш вазиятига ҳам
боғлиқ эмас ва у тортишиш назарясининг асосини ташкил этади. Гравитацион майдон туфайли
Ердаги барча жисмлар қандай материалдан бўлмасин улар вакуумда бир хил тезланишга эга
бўладилар.
g =
𝐺
𝑀
𝑟
2
(1)
Бу муносабат ҳамма вақт ҳам амал қилади.
1798 йилда инглиз физиги Г.Кавендиш бурама тарози ёрдамида гравитацион
доимийликни биринчи бўлиб тажрибада аниқлади. Кейинчалик бу тажриба кўп олимлар
томонидан бажарилган ва олинган натижалар қуйидаги жадвалда келтирилган
1-Жадвал:
Муаллифлар
Ўтказилган вақти
G ,10
-11
Nm
2
/kg
2
Мамлакат
Г.Кавендиш
1798
6.75±0.050
Англия
Й.Рози
1969
6.674±0.008
АҚШ
Стандартлар миллий бюроси
Олимлар гуруҳи
1982
2018
6.6726±0.0005
6.674184
АҚШ
Хитой
Агар жисмга Ер тортишиш кучини енгиши учун етарлича тезлик берилса, у Ер атрофида
маълум баландликка чиқиб доиравий орбита бўйлаб ҳаракатлана бошлайди:
v
1
= √
𝐺𝑀 𝑅
⁄
(2)
Бунга биринчи космик тезлик дийилади. Шунингдек иккинчи, учунчи, ва тўртинчи
космик тезликлар ҳам аниқланган. Бутун олам тортишиш қонунига асосан, Қуёш атрофида
ҳаракатланаётган сайёраларни у тортади ва ўз навбатида сайёралар ҳам Қуёш билан ўзаро
тортишади.
Турли вақтларда астрономлар томонидан Қуёш тизимида баъзи сайёраларнинг
аниқланиши Ньютон механикасининг тўғри эканлигини тасдиқлайди.
Астрономлар томонидан шар шаклидаги юлдуз тўдаларининг кузатилиши, бу қонуннинг
астрономик масштабларда ҳам бажарилишини тасдиқлайди. Бундай юлдуз тўдалари
галактикамиздан ташқарида ҳам учрайди. Катта Айиқдаги М104 туманлиги деб аталувчи юлдуз
тўдалари бунга мисол бўлади.
Бироқ катта масштабли масофаларда гравитацион таъсирнинг узатилиш механизмини
Нютон назаряси тўғри ва астойдил тушунтириб бера олмайди. Эйнштейн назарияси вақтнинг
ва фазонинг тезликка боғлиқ равишда ўзгаришини кўрсатиб берди. Шунга мос ҳолда масса ҳам
тезликка боғлиқ бўлиб унинг энергияга айланишини таъкидлади. Бунга хусусий нисбийлик
назарияси дейилади. Умумий нисбийлик назарияси эса гравитацион назариядан иборат бўлиб
тортишиш майдонини фазонинг бир хоссаси сифатида талқин қилади. Шунга асосан,
гравитацияга нисбатан янги назарий ёндошиш пайдо бўлди. Гравитацион майдонда жойлашган
Do'stlaringiz bilan baham: |