Fizikaning hozirgi zamon ta’limidagi o’rni


УМУМИЙ ФИЗИКАНИНГ БЎЛИМЛАРИДАН ЛАБОРАТОРИЯ



Download 11,09 Mb.
Pdf ko'rish
bet164/436
Sana22.02.2022
Hajmi11,09 Mb.
#80408
1   ...   160   161   162   163   164   165   166   167   ...   436
Bog'liq
Конференция - физика-PDFга

УМУМИЙ ФИЗИКАНИНГ БЎЛИМЛАРИДАН ЛАБОРАТОРИЯ 
МАШҒУЛОТЛАРИ ЎТКАЗИШДА КОМПЬЮТЕР ТЕХНАЛОГИЯЛАРИДАН 
ФОЙДАЛАНИШ. 
 
Ш.К.Ниёзов
1
., В.Т.Раҳманов
2

Гулистон давлат университети доценти

Гулистон давлат университети ўқитувчиси

 
Республикамизда таълим соҳасида амалга оширилаётган туб ислоҳотлар моҳияти таълим 
тизимини барча соҳалари ва жараёнларини компьютерлаштириш таълим жараёнига замонавий 
педагогик ва ахборот-комуникация технолоногияларга жорий этиш, унинг илмий-назарий 
асосларини такомиллаштириш, амалий йўналишини кучайтиришга қаратилган. Бунунги кунда 
илм фанни жадал тароққий этиши, замонавий ахборот-комуникация воситаларини кенг жорий 
этилиши ва билимларни тез янгилаб боришни ўз навбатида таълим олувчилар олдига жадал 
эгаллаш билан бир қаторда мунтазам ҳамда мустақил равишда билим олиш вазифасини 
қўймоқда. 
Университетларнинг “Физика” бакалавриат таълим йўналишларида уммуий физиканинг 
механика, электромагнетизм, оптика, атом ва ядро физикаси бўлимларидан ўтказиладиган 
лаборатория машғулотлари талабалар томонидан физикавий билимларни эгаллашнинг муҳим 
шаклларидан бири ҳисобланади. 
Лаборатория машғулотларида талабалар аньанавий физикавий тажриба қурилмалар билан 
ишлаш, уларда тажрибалар ўтказиш ва тажрибанинг натижаларини математика усуллар билан 


“Fizikaning hozirgi zamon ta’limidagi o’rni”. Samarqand 2019-yil 13-14 dekabr.
 
157 
қайта ишлашни, эҳтимоллик назарияси элементларини тадбиқ этган ҳолда хатололикларни 
ҳисоблашни ўрганадилар. 
Талабалар лаборатория ишларини аньанавий усуллар билан реал физикавий 
қурилмаларда бажариш жараёнида ҳар хил электромагнит ўлчов асбобларидан қайд этувчи 
асбоблар сифатида фойдаланадилар. Электромагнит ўлчов асбоблари ўзига хос ўлчаш 
аниқлиги даражасига эга, шу сабабли тажрибада натижалар маълум хатолар билан аниқланади. 
Анъанавий усулда лаборатория ишларини бажариш ўзига хос методик афзалликларга эга, 
яъни у ҳолда талабаларда реал қурилмаларда мустақил тажриба ўтказиш, тажрибалар 
методларни ўрганиш ва олинган натижаларни математик усулларда қайта ишлаш каби муҳим 
касбий малакаларни эгаллайдилар. 
Аньанавий усулда лаборатория тажрибани ўтказиш вақти лаборатория машғулоти учун 
ажратилган вақт билан белгиланганлиги сабабли бир усулда кўп марта тажриба ўтказишга вақт 
етмайди бу эса статистик усуллар билан натижани аниқлашда, ундан ташқари тажриба 
натижаларининг ўлчаниш аниқлиги эса ўлчов асбоблари аниқлик даражаси билан 
чекланганлигидан қўшимча тажрибалар хатоликлар миқдорини орттиради. 
Аньанавий усуллар билан лаборатория ишларини бажариш жараёнида компьютерларнинг 
имкониятларидан ҳам фойдаланиш юқорида таъкидланган камчиликларни камайтиришга ва 
тажрибаларини ўтказишда янги техникавий имкониятларидан фойдаланишга шароит яратади. 
Ҳозирги вақтда Республикамиз олий ўқув юртлари замонавий русумдаги компьютерлар 
билан тўла таьминланганлигидан, кўпчилик талабаларнинг компьютердан тўла фойдаланиш 
малакасига эгалигидан, физикадан лаборатория машғулотларида анъанавий лаборатория 
қурилмаларини компьютерлар билан биргаликда ишлатиш методини қўллаш маусадига 
мувофиқ. 
Анъанавий лаборатория қурилмаларидан копьютердан фойдаланган ҳолда физикадан 
лаборатория машғулотларини ўтказишда иккита методга алоҳида эътиборни қаратамиз. 
1. Физикавий 
тажрибаларни 
матматик 
моделлаштиришда 
компьютерлрдан 
фойдаланиш. 
Механика курсида мажбурий тебранма ҳаракатларни ўрганишга оид лаблратория 
ишларини бажаришда бу усулдан фойдаланиш яхши самара беради. Масалан, сўнувчи 
мажбурий тебранишларни ўрганишда тажрибанинг асосий параментлари ҳисобланган 
муҳитнинг қаршилик коэффициенти ва маятникнинг оғиш бурчаги қийматларини 
компьютердан фойдаланиб кенг интервалда ўзгартириш имконияти талабалар томонидан 
олинаётган тажрибалар натижаларнинг аниқлигини оширишга ва ҳар бир параметрни кўп 
марта ўлчаш имкониятини яратади. Ундан ташқари бу усулни қўлланганда талабалар 
математик моделлаштириш методини чуқурроқ тушуниб олади, аньанавий тажрибалар 
қурилмаларда олинган натижалар билан бу натижаларни таққослаш имкониятига ҳам эга 
бўладилар. 
2. Иккинчи методда анъанавий лаборатория қурилмаларида ишни бажаришда 
компьютердан қайд этувчи қурилма сифатида фойдаланилади.
Бу услубни қўллашда талабалар компьютердаги ўлчов асбобларидан фойдаланиб 
техникавий имкониятларни кенгайтириш, жадваллар ва графикларни тўғридан-тўғри 
компьютерда тайёрлаш, ўлчов натижаларини қисқа вақт ичида қайта ишлашга ўрганадилар ва 
бу соҳада етарли малакага эга бўладилар. 
Бу методларни физиканинг бошқа бўлимларда масалан: элект ва магнетизм бўлимда 
электромагнит индукция ҳодисасини ўрганиш, молекуляр физикада иссиқлик сиғимлари 
нисбатини аниқлашга оид лабораторияга ҳам тадбиқ этиш мумкин. Лаборатория ишларини 
бажаришда компьютерлардан фойдаланиш талабаларга мустақил ишлашга кенг имконият 
яратиб беради. 
Адабиётлар рўйхати. 
1. Fizika o'qitish metodikasi asoslari. A.V. Pyorishkinm., G. Razumovskiy, V.A. Fabrikant taxriri 



Download 11,09 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   160   161   162   163   164   165   166   167   ...   436




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish