Физика курси I



Download 7,38 Mb.
Pdf ko'rish
bet93/103
Sana24.02.2022
Hajmi7,38 Mb.
#200593
1   ...   89   90   91   92   93   94   95   96   ...   103
Bog'liq
Fizika kursi. 1-qism. Mexanika (A.Qosimov, X.Jo'raqulov, A.safarov)

с и л ж и ш и

А — 
шарчанинг мувозанат вазиятидан энг катта 
силж иш и
 
бўлиб, бу 
катталик т е б р а н и ш а м п л и т у д а с и номи билан юритилади 
(ҳақикатан ҳам синуснинг энг катта қиймати бирга тенг бўлгани 
туфайли х = А бўлади); шо — д о и р а в и й ч а с т о т а ; со0/ + а эса 
гармоник тебранишнинг ф а з а с и дейилади ва у кузатилаётган онда 
(ихтиёрий / пайтда) тебранувчи жисм қандай вазиятда ва кайси 
йўналишда эканлигини аниклайди; а — ўзгармас катталик бўлиб, 
б о ш л а н ғ и ч ф а з а дейилади ва у кузатиш бошланиши олдидан 
(/ = 0 пайтда) мувозанат вазиятига нисбатан жисм ҳаракатининг 
йўналиши ва вазиятини аниклайди. Масалан, (11.2) дан / = 0 пайт 
учун
хо — А 51п а 
( 11.3)
га эга бўламиз. Бундан А ва а орқали жисмнинг / = 0 пайтдаги 
вазиятини аниқловчи х<\ катталикни топамиз. Кузатишнинг бошла-
19 2
www.ziyouz.com kutubxonasi


ниш пайти ўзгариши билан бошланғич фазанинг қиймати ҳам 
ўзгаради. Жисмнинг тебраниш манзарасини соддалаштириш макса- 
дида (
1 1
.
2
) ифодадаги бошланғич фазани нолга тенг (а==
0
) деб 
оламиз; бу ҳол шуни акс эттирадики, кузатишни биз жисм ўзининг 
мувозанат вазиятидан ўтаётган пайтдан бошлаяпмиз. Шунга кўра 
(
1 1
.
2
) ифода
кўринишда ёзилади. Энди 
<йо 
= 2л/Т  эканлигини ((1.37) формула- 
га қ.) эътиборга олсак, (11.4) ифода қуйидагича ёзилади:
Бу ифодадан кўринадики, ҳар ( = Т вақт оралиғида х нинг қиймати 
нолга тенг бўлади, яъни ҳар бир 1 = Т вақтдан сўнг ҳаракатнинг 
ўзгариш манзараси такрорланиб боради. Шунинг учун Т — жисмнинг 
т ў л а т е б р а н и ш д а в р и дейилади. Тўла тебраниш даврида пру- 
жинага осилган жисм ўзининг мувозанат вазиятидан (11.3-расмда 
М вазият) пастга силжиб, сўнг у мувозанат вазиятига томон ҳа- 
ракат қилади, мувозанат вазиятига келганда, у ўзининг инерцияси 
билан ҳаракатини давом эттиради (юқорига кўтарилади) ва ниҳоят, 
у яна пастга томон силжиб, ўзининг мувозанат вазиятига қайтади. 
Математикавий тебрангич мисолида (11.2-расмга қ.) тебранувчи 
жисм ( = Т вақт давомида ўзининг мувозанат вазияти (11.2- расм, 
М нуқта)дан, айтайлик, ўнг томонга тўла четланиб, сўнг мувозанат 
вазиятига қайтиб келади ва ўз инерцияси таъсирида чап томонга тўла 
четлангандан сўнг яна ўзининг мувозанат вазиятига қайтиб келади. 
Бинобарин, ( = Т вақт оралиғида тебранувчи жисм тўрт амплитуда 
(4 'А) га тенг масофани ўтишини англаш қийин эмас. (Бу мисоли- 
мизда содда бўлиши учун бошланғич фазани нолга тенг деб олдик, 
яъни вақт ҳисобини жисм мувозанат вазиятидан ўтаётган пайтдан 
бошладик.)
Вақт бирлиги ичидаги тебранишлар сони т е б р а н и ш ч а с т о -
т а с и дейилади ва V ҳарфи билан белгиланади. Частота ва тўла 
тебраниш даври
муносабат билан боғланган; доиравий частота со ва оддий частота V 
эса ((1.38) формулага қ.)
муносабат билан ўзаро боғланган. Охирги икки формуладан 
кўринадики, СИ тизимида доиравий частота шо жисмнинг 2л секунд 
давомида неча марта тўла тебранишини ифодаловчи катталикдир; 
частота V эса жисмнинг 
1
секунд давомида неча марта тўла 
тебранишини акс эттиради. Доиравий частота бурчак тезлик каби 
радиан тақсим секундларда ўлчанади. Частота V нинг ўлчов бирлиги
Х
= А 
3 1 П О ) о /
(11.4)
(11.5)
2 л
0
со=— = 2п\
(а)
13 — 4 6 7
193
www.ziyouz.com kutubxonasi


г е р ц [Гц| деб юритилади. 
Агар 
1 секунд давомида 
жисм бир марта тўла теб- 
ранса, унинг частотаси 1 Гц 
га тенг бўлади. Бинобарин 
(а) ифодадан кўринадики, 
бир тўла тебранишдан сўнг 
жисмнинг тебраниш фазаси 
2
л га ўзгаради, яъни у ўзи- 
нинг дастлабки вазиятига 
кайтади. 
(
1 1
.
2

ифодани 
қуйидагича ҳам ёзиш мум- 
кин:
х —А соз(ш0/ + а | ) , (
1 1
.
6
)
бунда 
<Х| 
= а —у . (11.6) формула ҳам гармоник тебранма ҳара-
катнинг силжиш конунини ифодалайди. (
1 1
.
2
) ва (
1 1
.
6
) ифодалардан 
кўринадики, гармоник тебранма ҳаракатда силжишнинг вактга 
боғликлик эгри чизиғи синусоида ( (
1 1
.
6
) ифодага кўра — косинусои- 
Да) 
эгри 
чизиғидан 
иборат 
бўлиши 
керак. 
11.4- расмдаги 
1 эгри чизик бошланғич фаза нолга тенг бўлган ҳод учун гармоник 
тебранишда силжишнинг вактга боғликлик эгри чизиғи (( 115) функ- 
циянинг вактга боғликлик эгри чизиғи)ни акс эттиради. Худди шу
расмда 2 эгри чизик 
оркали бошланғич 
фазаси а = -^- 
бўлган
( (
1 1
.
2
) конуниятга асосан) гармоник тебранишда силжишнинг 
вактга боғликлик эгри чизиғи ифодаланган.
Гармоник тебранишда силжишнинг вактга боғликлик эгри чизиғи 
синусоидадан (ёки косинусоидадан) иборат эканлиғи куиидаги 
тажрибаларда намоён бўлади:
11.6-р а с м
11.5-р а с м
194
www.ziyouz.com kutubxonasi


а) пружинали тебрангичдаги тебранувчи жисмга кичкина оддий 
калам ўрнатиб, бу каламнинг учини 11.5-расмда кўрсатилгандек, 
ўзгармас тезлик билан ҳаракатланаётган коғоз лентага тегизиб 
кўйиш кифоя.
б) 
1 1
.
6
-расмда тебранувчи жисм сифатида қум тўлдирилган ва 
ингичка ипга осилган идишча (математикавий тебрангич) кўрса- 
тилган. Идишчанинг пастки тешигидан тушаётган кум доналари 
ҳосил қилган «из> ўзгармас тезлик билан ҳаракатланаётган коғоз 
сиртида гармоник тебранишнинг вақтга боғлиқлик эгри чизиғини 
тасвирлайди. Шундай қилиб, пружинали ва математикавий тебран- 
гичларнинг тебранишлари гармоник тебраниш бўлиб, силжишнинг 
вақтга боғлиқлиги эса, синусоидадан ёки косинусоидадан иборат 
экан.
Гармоник тебранма ҳаракат қилаётган жисмнинг (моддий 
нуқтанинг) силжиши синуслар қонуни, яъни (
1 1
.
2
) қонуният бўйича 
содир бўлаётган бўлсин:
Гармоник тебранувчи моддий нуқтанинг исталган пайтдаги тезлиги 
силжишдан вақт бўйича олинган биринчи тартибли ҳосилага тенг:
бунда Аа>о = от — тезликнинг амплитуда қиймати. Охирги тенгликни 
қуйидагича ёзамиз:
(
1 1
.
8
) формуладан кўринадики, тебранувчи моддий нуқтанинг 
тезлиги ҳам гармоник қонун бўйича ўзгаради, яъни тезлик ҳам 
силжиш каби (оо частота билан давр билан) ўзгаради. (
1 1
.
2
) ва
(
1 1
.
8
) ифодаларни таққосласак, гармоник тебранувчи моддий 
нуқтанинг тезлиги силжишига нисбатан фаза жиҳатдан я
/ 2
қадар 
олдинда эканлиги аён бўлади. Охирги иборани қуйидагича тушуниш 
керак: силжиш энг катта қийматга эришганда тезлик нолга тенг 
ва аксинча, тезлик энг катта қийматга эга бўлганда силжиш нолга 
тенг бўлади, яъни моддий нукта мувозанат вазиятидан ўтаётганда 
(х = 0) унинг тезлиги энг катта қийматга эришади.
Тебранувчи моддий нуқтанинг тезланиши тезликдан вақт бўйича 
олинган биринчи тартибли ҳосилага ёки силжишдан вақт бўйича 
олинган иккинчи тартибли ҳосилага тенг:
11.3-$. ГАРМОНИК ТНРАНМ А ҲАРАКАТ ҲИЛУВЧИ 
ЖИСМНИНГ ТЕЗЛИГИ ВА ТЕЗЛАНИШИ
ҳ = 81п(а)о/ + а ) .
о=-^~=х=Аи>о соз((
0
о/ + а ) = у тсо
8
((
0
о/ + а ) , 
(
1
1.7)
V = ОшЗШ ((
0
0/ + а + у ).

Download 7,38 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   89   90   91   92   93   94   95   96   ...   103




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish