Физика курси I



Download 7,38 Mb.
Pdf ko'rish
bet87/103
Sana24.02.2022
Hajmi7,38 Mb.
#200593
1   ...   83   84   85   86   87   88   89   90   ...   103
Bog'liq
Fizika kursi. 1-qism. Mexanika (A.Qosimov, X.Jo'raqulov, A.safarov)

Р(Х)
\
>
I
/
X.
йх
______ X
Р(х+йх)
10.2-р а с м
биринчи асосига таъсир этувчисини р( х ) йЗ десак, иккинчиси 
р(х-\-йх)йЗ га тенг бўлади. Аслида р куч у ва г координаталарга 
ҳамда вақт I га ҳам боғлиқ бўлади. Цилиндрнинг ён томонларига 
таъсир этувчи босим кучлари X ўкига тик бўлганидан, уни ҳисоблаш- 
да у ва г ўқлар бўйлаб таъсир этувчи кучларни қараб ўтирмасак 
ҳам бўлади.
Қаралаётган ҳажм бўлакчасига таъсир этувчи босим кучининг 
х „Ўки йўналишидаги ташкил этувчиси \р(х) — р (х-\-йх) ] йЗ га тенг 
бўлади. Чексиз кичик ўзгаришни дифференциал билан алмаштириш 
мумкинлигидан,
р(х-\-йх)р(х) = — йр =  — ^ йх 
„ 
а х
деб ёзиш мумкин. у, г ва I ларни ўзгармас деб қаралаётганда, 
р (х, у, г, I) функциянинг х бўйича олинган ҳосиласи хўсусий ҳосила- 
дан иборат бўлгани туфайли,
— 
й х = — ^ - й х = Т хйх
ах 
д х
х
дейиш мумкин. Шунга ўхшаш, р нинг у ва г лар бўйича хусусий 
ҳосиласини 
ва 
десак, босим кучининг X, ¥ ва ўқлари 
бўйича ташкил этувчиларини куйидагича ёзиш мумкин:
др
т
др
<Т1
др
д х '
у 
д у '
г 
д г '
(
10
.
1
)
Шундай қилиб, суюқликнинг бирлик ҳажмига босим 
вужудга келган куйидаги сирт кучлари таъсир этади:
Т =

дх
др_
ду I —
% -к
дг
р туфайли
(
10
.
2
)
р скаляр катталикнинг градиентини
178
www.ziyouz.com kutubxonasi


(10.3)
деб белгиласак,
Т =  — £габ р
(10.4)
деб ёзиш мумкин, яъни Т вектор р скаляр катталикнинг тескари 
ишора билан олинган градиентига тенг экан. Шундай қилиб, 
Т вектор босим р нинг миқдори билан эмас, балки унинг фазодаги 
йўналишлар бўйлаб ўзгариши билан аниқланади.
Суюқликнинг мувозанат ҳолатида Т куч ҳажмий куч / билан 
мувозанатда бўлиши туфайли қуйидагига эга бўламиз:
Бу тенглама гидростатиканинг асосий тенгламаси дейилади. 
(10.5) тенгламанинг координаталар бўйича ёзилган кўриниши 
қуйидагича:
Агар идеал суюқлик қандайдир V тезлик билан ҳаракатланаётган 
бўлса, (10.4) ва (10.5) формулаларни ҳисобга олиб, суюқликнинг 
ҳаракат тенгламасини қуйидагича ёзишимиз мумкин:
Бу тенглама идеал суюқлик гидродинамикасининг асосий тенгламаси 
бўлиб, у Эйлер тенгламаси деб ҳам аталади. Реал суюкликларда 
(ишқаланиш ҳисобга олинганда) суюқликнинг ҳаракат тенгламала- 
ри анча мураккаблашади.
10.4- §. СИҚИЛМЖЙДИГАН СУЮҚПИК ГИДРОСТАТИКАСИ
Агарда суюқликлардаги ҳажмий кучларни йўқ деб фараз қилсак,
у ҳолда 1= 0 ва демак, ~ - =
г
~ =
гг
~ =  0 бўлади, яъни ҳажмий
д х д у д г
кучлар бўлмаганда мувозанат шароитида суюқликнинг барча 
нуқталарида босим бир хил бўлади.
Хусусан, ҳажмий кучлар бўлмаганда суюқликнинг бирдан-бир 
мувозанат шарти шундан иборатки, бу ҳолда суюқлик сиртининг 
барча нуқталарига таъсир этувчи босим бир хил ва у ташқи босимдан 
иборат бўлади. Акс ҳолда суюқликнинг ҳаракати вужудга келади. 
Ҳажмий кучлар бўлмаганда суюқлик сиртига берилувчи муайян 
босим суюқлик ичидаги барча нуқталарда шундай босимни вужудга 
келтиради. 
__
Агар суюқлик оғирлик майдонида бўлса, у ҳолда Т=р§. Бу кучни 

Download 7,38 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   83   84   85   86   87   88   89   90   ...   103




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish