с
((2
— (\) дан катта. Шу боисдан мазкур икки воқеа (ҳатто
ёруғликнинг вакуумдаги тезлиги билан тарқалувчи сигнал воситаси-
да ҳам) бир-бирига таъсир кўрсата олмайди. Бинобарин, фазосимон
оралиқ билан ажратилган воқеаларнинг бирининг содир бўлишига
иккинчиси сабаб бўла олмайди, улар бир-бирларига таъсир кўрсата
олмайдилар (улар сабабий боғланган бўла олмайдилар).
5 2 = 0
ц^арт бажарилса, яъни с(/2
— ( \ ) = /
бўлса, бундай оралиқ
нолинчи оралиқ дейилади. Нолинчи оралиқ ёруғлик нури (ёки
электромагнит тўлқин) орқали боғланган икки воқеа орасидаги
оралиқдир. Шунинг учун нолинчи оралиқ баъзан ёруғликсимон
оралиқ деб ҳам юритилади. Бир-биридан / масофада бўлган икки
нуқтада жойлашган икки атомнинг бири (\ пайтда ёруғлик нури
чиқарса (биринчи воқеа) ва иккинчи атом бу нурни /2 пайтда ютса
(иккинчи воқеа), бу икки воқеа учун, равшанки, 52= 0 бўлади.
Пировардида шуни таъкидлаш лозимки, барча саноқ тизимларида
сабаб бўлган воқеа ҳамма вақт оқибат (натижа) ҳисобланган
воқеадан олдин келади.
132
www.ziyouz.com kutubxonasi
Шундай килиб, Ньютон механикасида алоҳида-алоҳида олиб
қаралган мутлақ фазо (масофа /) ва мутлак вакт оралиғи ўрнида
нисбийлик назариясида мутлак деб караладиган икки вокеа
орасидаги оралик тушунчаси киритилди. Оралик 5 ни мутлак
деганимизда унинг бир инерциал санок тизимидан иккинчисига
ўтилганда инвариант эканлигини тушунамиз.
Ораликнинг инвариантлигидан ташкари, биз юкорида кўриб
ўтдикки, ёруғликнинг вакуумдаги тезлиги (с) ва хусусий вакт
оралиғи (Дт) Лоренц алмаштиришларига нисбатан инвариантдир.
Шунингдек тинч турган жисмнинг массаси (т) ҳам инвариант
катталиклар каторига киради.
7.«- §. РЕЛЯТИВ ИМПУЛЬС
Ҳозиргача бу бобда биз релятив механиканинг асосини ташкил
этган фазо ва вактнинг умумий хусусиятлари билан танишдик. Биз
кўрдикки, фазо ва вакт бир-бири билан чамбарчас боғланган бўлиб,
жисмнинг ўлчамлари (хусусан, узунлиги), вокеанинг содир бўлиш
пайти ва бу вокеанинг давом этиш вакти нисбий бўлиб, бу
катталиклар бир инерциал санок тизимидан иккинчисига ўтганда
ўзгаради.
_
Ньютон механикасида V тезлик билан ҳаракатланаётган ва
массаси т бўлган жисм (зарра)нинг импульси р = т о тарзда ифо-
даланади ҳамда жисмлар тўпламидан иборат бўлган берк тизимнинг
импульси ҳар бир алоҳида олинган инерциал санок тизимида вакт
ўтиши билан ўзгармайди. Бу натижа кичик тезликлар ( » < с ) учун
ўринли бўлиб, ғоят катта тезликлар учун, айникса ёруғлик тезлигига
якин тезликлар соҳасига хос бўлган релятив механикада зарра *
импульсининг ифодаси фазо ва вактнинг узвий боғликлик хусуси-
ятларини акс эттириши лозим, яъни бу ифода нисбийлик назарияси-
дан келиб чикадиган хулосаларга асосланиши керак. Шу максадда
мутакаббил механикадаги импульс ифодасини куйидагича ёзамиз:
р = пи) = т ~ ,
(7.34)
бу ерда V =
— массаси т бўлган зарранинг каралаётган санок
тизимидаги тезлиги, й г— шу тизимда зарранинг кўчиши. (7.34) фор-
мула оркали ифодаланган зарра импульсининг сакланиш конуни
Лоренц алмаштиришларига нисбатан инвариант бўлиши учун ундаги
вакт оралиғи й1 ўрнида зарранинг йг масофани босиб ўтиши учун
кетган хусусий вакт оралиғи йх олиниши керак, яъни (7.34) ифода
—
й г
р =
* Жисм тушунчаси ўрнида редятив механикага хос бўдган зарра тушунчасини
ишлатамиз.
133
www.ziyouz.com kutubxonasi
тарзда ёзилиши керак. (7.17) муносабатга асосан вақт оралиғи:
Do'stlaringiz bilan baham: |