Fizika I uchinchi ma’ruza


Ўзаро таъсир этувчи жисмларнинг олган тезланишлари массаларига тескари пропорционал ва бир-бирига қарама-қарши йўналган бўлади



Download 361,21 Kb.
bet4/5
Sana09.12.2022
Hajmi361,21 Kb.
#882587
1   2   3   4   5
Bog'liq
obLvSuq0ZLP048LSlqbsXIVktkOxgHvLF4OMX4CF

Ўзаро таъсир этувчи жисмларнинг олган тезланишлари массаларига тескари пропорционал ва бир-бирига қарама-қарши йўналган бўлади.

TABIATDA KUCHLAR

Гравитациявий тортишиш кучи – бу иккита моддий жисмлар орасидаги ўзаро таъсир этувчи кучдир. Планеталарнинг ҳаракатини таҳлил қилиш натижасида 1667 йилда И.Ньютон бутун дунё тортишиш қонунини яратди. Бутун дунё тортишиш қонунига асосан m1 ва m2 массали жисмлар орасидаги гравитациявий тортишиш кучи жисмлар массаларига тўғри пропорционал ва ораларидаги масофанинг квадратига тескари пропорционал бўлиб, икки жисм марказларини туташтирувчи тўғри чизиқ бўйлаб йўналган бўлади:

бу ерда γ - гравитациявий доимийлик.

Бу таъсир гравитациявий таъсир деб аталади ва жисмларнинг массалари жуда катта бўлганда яққол намоён бўлади.

Бу ифодада массалар тортишиш хусусиятини белгилагани учун уларни гравитацион массалар деб аташади, аммо қиймати бўйича инерцион массаларга тенгдир.

Қуёш тизимидаги барча планеталарнинг массалари Қуёш массасининг 5 фоизидан кичик бўлгани учун, унинг атрофида ҳаракат қиладилар. Қуёш билан Ер орасидаги тортишиш кучи 3,5*1022 Н, Ер билан Ой орасидаги тортишиш кучи эса 2*1020Н га тенгдир.

Қуёш тизимидаги барча планеталарнинг массалари Қуёш массасининг 5 фоизидан кичик бўлгани учун, унинг атрофида ҳаракат қиладилар. Қуёш билан Ер орасидаги тортишиш кучи 3,5*1022 Н, Ер билан Ой орасидаги тортишиш кучи эса 2*1020Н га тенгдир.

Планеталар ва уларнинг йўлдошлари ҳаракатларини Кеплер қонунлари тушунтирса ҳам, аммо тортишиш сабабини тушунтириб бераолмайди.

Кулон кучи - бу иккита q1 ва q2 нуқтавий зарядлар орасидаги таъсир этувчи кучдир:

Кулон кучи - бу иккита q1 ва q2 нуқтавий зарядлар орасидаги таъсир этувчи кучдир:

k – пропорционаллик коэффициенти, r – зарядли нуқталар орасидаги масофа.

Гравитациявий тортишиш кучидан фарқли равишда Кулон кучи тортишиш ёки итариш хусусиятларига эга бўлиши мумкин.


Download 361,21 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish