Финляндиянинг 100 та ижтимоий инновацияси



Download 2,65 Mb.
Pdf ko'rish
bet106/114
Sana23.02.2022
Hajmi2,65 Mb.
#169632
1   ...   102   103   104   105   106   107   108   109   ...   114
Bog'liq
Book-uzbek-cyr

Паула Кокконен,
2004-2011 
йилларда Хельсинки шаҳри ҳокимининг ўринбосари, 1995-
2003 
йилларда парламент депутати, 2000-2003 йилларда 
Конституциявий Қўмита раиси 
 
99. 
ФИН ЛАПТАСИ 
Фин лаптасининг тарихи ўз илдизлари билан юзлаб йиллар 
аввалга туташиб кетади. Финляндияда тўп ўйинлари XVII асрда ҳам 
мавжуд эди. Ушбу ўйинларнинг бир қисми, ўрта асрдаги скандинав 


298 
ва немис ўйинларининг тарихи билан бир хил. Тўплик ўйинлар 
айниқса XIX асрнинг охирларида машҳур эди. Қувноқ ва 
кўнгилочар, улар одамларни ҳам шаҳарларда, ҳам қишлоқларда 
бирлаштирар эди.
Тахко Пихкала замонавий фин лаптасининг асосчиси 
ҳисобланади. Бу воқеа 1922 йилда, эски тўп ўйинининг қоидалари 
асос сифатида олиниб, гуруҳ ўйинини мусобақа руҳига қарамай 
бошчиликка қўйган янги ўйин қоидалари ишлаб чиқилган вақтда рўй 
берди. Тахко ўзининг янги қоидаларини ҳам киритди: тўпни тутиш 
пайтидаги шикастланиш хавфи ва бир уйчадан иккинчисига югуриб 
ўтишга ҳалақит берувчи жуда тор йўлак. Шунингдек, у Америка 
бейсболидаги қоидаларнинг бир қисмини ҳам олди. Шу туфайли 
Тахко Пихкала фин лаптасини айнан миллий спорт тури сифатида 
яратган эди. Бунинг мақсади ёшларни спорт билан шуғулланишга 
жалб қилиш, одамларни бирлаштириш ва мамлакатни ҳимоя қилиш 
учун тайёргарликни оширишдан иборат эди.
Фин лаптаси халқаро мақомга эга бўлолмаган миллий спорт 
тури бўлганлигига қарамай, у мамлакатда жуда кенг тарқалган.
Ўйиннинг ёш ва тайёргарлик даражасидан қатъий назар ҳамма учун 
мос келиши, ҳамда қимматбаҳо спорт анжомлари ва ўйин 
майдонларини талаб қилмаслиги, унинг ҳамма ерда кенг 
тарқалишига кўмак берди. Ўйин мактабларда ҳам севимлидир. Халқ 
бутун мамлакат бўйича бўлаётган мусобақаларни бажонидил 
кузатади.
Фин лаптасини Финляндия, Швеция, Швейцария, Англия, 
Норвегия, Австралия, Эстония ва Янги Зеландияда ўйнашади. Чет 
элда, Эстонияни ҳисобга олмаганда, ўйинни Финляндиядан кўчиб 
келганлар ўйнашади. Фин лаптаси улар учун ватан билан алоқада 
бўлиш ва миллий маданиятни сақлаш сифатидадир. 
Фин лаптасининг юксалиши урушдан кейинги даврга тўғри 
келди. Саноатнинг ривожланиши ва мамлакатни урушдан кейин 
қайта тиклаш айнан ўша вақтда бошланди. Фин лаптаси ўз моҳияти 
билан мамлакатнинг барча аҳолисини синфларга ажратмаган ҳолда 
боғлаб турувчи риштага айланди.
Фин лаптаси – бу спортнинг мусобақа туридир ва лаптанинг 
ривожланиш жараёни, спортнинг ҳар қандай бошқа мусобақа 
турининг ривожланишини акс эттиради. XX асрнинг охирги ўн 


299 
йиллигида ушбу спорт тури жуда ҳам тижоратлашиб кетди. Йирик 
пул тикишлари ва келишиб олинган ўйинлар сал қолса машҳур 
спортни ҳалок этарди.
Фин лаптасининг ушбу инқирозида, ўйиннинг келажакдаги 
ривожланиши учун ижобий таъсир ҳам топилди. Ўйин жамиятнинг 
замонавий эҳтиёжлари ҳисобга олинган ҳолда ўз асосларига 
қайтарилди. 
Одамларнинг 
жамоат 
ишларида 
ўзларини 
кўрсатишларига имкон берувчи Фин лаптаси жамиятини ташкил 
қилиш ғояси шундай пайдо бўлди. Фин лаптаси жамияти 
маданиятни ривожлантириш ва янгилашдаги муҳим бўғин 
ҳисобланади. У жисмоний тарбия, спорт ва жамоат ривожланишига 
таъсир кўрсатади. Жисмоний маданият Фин лаптаси жамияти орқали 
бутун мамлакат аҳолисининг саломатлик ва қобилият даражаларини 
акс эттиради.
Фин лаптаси – бу кўп қиррали ва ижодкорона спорт ўйинидир, 
лекин фақат бугина ҳам эмас. Бу аграр жамиятда фин зукколиги ва 
айниқса, болалар ва ёшлар тарбияси ва инсонлар ўртасида мулоқот 
қилишдаги ижтимоий эҳтиёжлар натижаси сифатида пайдо бўлган 
ижтимоий инновациядир. Ушбу ҳолат ҳозирги компьютерлашган 
жамият шароитларида айниқса муҳимдир.
2006 йилнинг феврал ойида, маданият вазири Танья Карпелага 
турли хилдаги жамоат ташкилотларининг фаолияти бўйича тақдим 
қилинган ҳисоботда, Фин лаптаси жамияти спорт ва жисмоний 
тарбияни тарғиб қилиш соҳасидаги фаол фаолият намунаси 
сифатида кўрсатиб ўтилган.

Download 2,65 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   102   103   104   105   106   107   108   109   ...   114




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish