Фарғона политехника институти



Download 1,36 Mb.
Pdf ko'rish
bet32/92
Sana24.02.2022
Hajmi1,36 Mb.
#198142
1   ...   28   29   30   31   32   33   34   35   ...   92
Bog'liq
kasbij talim metodikasi

 
МАЪРУЗА” методи 
Маъруза-катта хажмдаги ўкув материалини нисбатан узок вакт давомида монологик 
баён этишдир. 
Бу метод бутунлай "сўзлаш" оркали амалга ошириладиган укитиш методи хисобланади. У 40 
дакика ёки ундан узокрок давом этади ва одатда таълим олувчининг иштироки учун хеч 
капдай имконият колдирмайди. 
Маърузанинг тушунарлилигини оширувчи жихатлар: 

фикрни содда тилда баён этиш 

маъруза тузилмасининг (структурасининг) мантикан тугри тузилганлиги; 

фикрларни киска ва лунда ифодалаш; 

рағбатлантириш (стимуллар); 

нотиклик, равон тилда гапириш ва талаффус. 
Фикрни содда тилда баён этиш. Уз фикрини содда ифодалаш-таълим берувчининг энг
мухим фазилатларидан биридир. Уз фикрини мураккаб тилда ифодалаш - зиёлилик ва 
профессионализм белгиси хисобланмайди. Уз фикрини содда тилда ифодалаш - таълим 
олувчига мос равишда гапириш демакдир. 
Содда тилда гапиришга куйидагилар воситасида эришилади: 

айтилган фикрни кургазмали килиб етказиш; 

фикрни киска гаплар воситасида ифодалаш; 

оддий сузларни ишлатиш; 

атамалар маъносини тушунтириб кетиш; 

чет тилидан кириб келган сузларни иложи борича ишлатилмаслик, ишлатилган 
такдирда тушунтириш бериш; 

содда тузилишга эга булган гапларни ишлатиш; 

фаол феълларни ишлатиш. 
Маъруза тузилмасининг (структурасининг) мантиқан
тўғри тузилганлиги 
Маърузанинг ушбу белгиси маърузаниш ташқи тузилиши ва ички тартибини тугри 
тузилганлигини билдиради. Маърузанинг ташки тузилиши - уни укишдаги қуйидаги хатти-
харакатларини билдиради: 
 маъруза мавзуси билан таништириш; 
 мавзуни асослаш; 
 мантикий тузилма асосида маърузани олиб бориш; 
 маърузани якунлаш. 
Маърузанинг ички тартиби уни ўқишда риоя қилинадиган мантикий кетма-кетликни 
билдиради: 
 маълумотлар мантикий тўғри кетма-кетликда берилиши; 
 маърузанинг алохида кисмлири ўртасида ўзаро алокаларни урнатиш; 
 бир фикрдан бошка фикрга сакраб ўтишга йул куймаслик; 
 муҳим ва унча мухим булмаган нарсаларни фарклаш. 

Download 1,36 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   28   29   30   31   32   33   34   35   ...   92




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish