Фарғона давлат университети таббиёт –география факультети география йўналиши 335-гуруҳ талабаси турдиева шахло турдалиева хакима эргашева мадина



Download 137,29 Kb.
bet5/16
Sana22.02.2022
Hajmi137,29 Kb.
#105542
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   16
Bog'liq
Социология фан сифатида

Аник – эмпирик;

  • Аник – эмпирик;
  • Хусусий;
  • Умумий;
  • Шунга мувофик равишда социология эмпирик социологик тадкикот, махсус социологик тадкикот, умумсоциологик тадкикот жараёнларини уз ичига олади.
  • Социологиянинг фанлар тизимидаги урни
  • Хар бир алохида олинган катта-кичик ижтимоий тизим тарихий ривожланиш жараёнида жамиятнинг бошка тизимлари билан диалектик алокада, муносабатда булади. Шунинг учун, айрим олинган ижтимоий тизим тадкики жамият тараккиётнинг умумий конуниятига узаро мос тушгандагина тугри ва объектив характерга эга булади. Ижтимоий вокелик занжиридаги бирон-бир халка тадкикотчининг эътиборидан четда колиши мумкин эмас.
  • Ижтимоий хаёт масалаларнинг урганиш доираси тобора кенгайиб бораётганлиги сабабли социология фани хам тобора кенгайиб бормокда.
  • Масалан, хозирги замон социологияси асосида, “фанлар социологияси”, “маданият социологияси”, “эргономика”, “бошкарув социологияси”, “микро-
  • социология” каби сохалар шаклланади. Иккинчи томондан, социологиянинг бошка ижтимоий-гуманитар фанлар билан диалектик алокадорлиги кучайиб бормокда.
  • Социологиянинг иктисодиёт, фалсафа, хукук, этика, психология, педагогика, тарих, экология каби фанлар билан алокадорлиги бозор муносабатларига утиш жараёнида янада ортмокда. Кейинги йилларда унинг техника фанлари билан узига хос алокадорлиги кучаймокда. Социологияда борган сари математика фани ва усулнинг ахамияти ортмокда.

Иктисод фанлари билан социологиянинг диалектик алокадорлиги моддий неъматларни ишлаб чикариш, таксимот, айирбошлаш, истеъмол жараёнларини урганишда намоён булади. Айникса, хозирда бозор муносабатларига утиш, мехнатга янгича муносабат шаклланиши жараёнида унинг ахамияти жуда каттадир. Иктисодиёт социологияси, мехнат социологияси каби социологиянинг махсус сохалари иктисодиётга боглик масалаларни урганади ва унга боглик булган барча муаммони хал этишга хизмат килади. Шу жихатдан социология жамиятда ва унинг иктисодий хаётида ута мухим вазифаларни утайди. Социология иктисод фанлари билан, уларнинг урганиш объекти билан узвий богликдирИктисодий назариянинг илмий гоялари юкорида тилга олинган социология сохалари учун методологик асос булиб хизмат килса, уз навбатида, шу сохаларда олиб борилган илмий тадкикот натижалари иктисодиёт муаммоларини хал этишга хизмат килади.

  • Иктисод фанлари билан социологиянинг диалектик алокадорлиги моддий неъматларни ишлаб чикариш, таксимот, айирбошлаш, истеъмол жараёнларини урганишда намоён булади. Айникса, хозирда бозор муносабатларига утиш, мехнатга янгича муносабат шаклланиши жараёнида унинг ахамияти жуда каттадир. Иктисодиёт социологияси, мехнат социологияси каби социологиянинг махсус сохалари иктисодиётга боглик масалаларни урганади ва унга боглик булган барча муаммони хал этишга хизмат килади. Шу жихатдан социология жамиятда ва унинг иктисодий хаётида ута мухим вазифаларни утайди. Социология иктисод фанлари билан, уларнинг урганиш объекти билан узвий богликдирИктисодий назариянинг илмий гоялари юкорида тилга олинган социология сохалари учун методологик асос булиб хизмат килса, уз навбатида, шу сохаларда олиб борилган илмий тадкикот натижалари иктисодиёт муаммоларини хал этишга хизмат килади.
  • Социология фалсафа фани билан хам узвий богликдир. Социал фалсафа конун ва категориялари бевосита умумсоциологик назария ва концепцияларни уз ичига олади. Махсус социологик назариялар учун эса назарий ва методологик асос булади. Умумсоциологик ва махсус социологик назарияларнинг ривожланиши уз навбатида мазкур давр ижтимоий фикрини шакллантиради, унга назарий ва амалий манба булиб хизмат килади. Социологик тадкикот эмпирик маълумотлар, экспериментлар ёрдамида ижтимоий фалсафий таълимотларнинг канчалик тугри, мазкур ижтимоий давр мазмунига мос ёки уларнинг эскириб, ижтимоий тараккиёт талабига жавоб бераолмай колганлигини аниклаб бериш имкониятига эга. Аммо, социология хар кандай сиёсий ва идеалогик тизимдан холи булсагина, унинг юкорида курсатилган илмий киммати сакланади.

Download 137,29 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   16




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish