Фанваунингпайдобўлиши Ўзаросўзлашгандафансўзиникўпэшитамиз. Лекинфаннима?



Download 300,47 Kb.
Pdf ko'rish
bet2/6
Sana14.04.2022
Hajmi300,47 Kb.
#552367
1   2   3   4   5   6
Bog'liq
TILSHUNOSLIK VA-WPS Office

ўртасидаҳаммуносабатбўлади.Бумуносабатни«.
.
.
данташкилтопади»,«.
.
.
нинг
таркибигакиради»ифодасибиланкўрсатишмумкин.Бошқачаайтганда,бутунвабўлак,
турважинсмуносабатиниўзичигаолади.Масалан,дарахтваунингилдизи,танаси,
шохи,барглариўртасидабутунвабўлакмуносабатибўлса,дарахтбиланолма,ўрик,
шафтолиўртасидатурважинсмуносабатимавжуд.
Системанингтўртинчижиҳатиичкитузилишинингпоғонавийлигидир.Яънибутунва
бўлаклик,турважинсликмуносабатинисбийхарактергаэга.Маълумжинсларга
нисбатантур,бўлакларганисбатанбутунбўлганқисмбошқабутунёкитуртаркибига


кириббўлакёкижинсбўлишимумкин.Масалан,олмабирнечанавларнинг
умумлашмасисифатиданавларганисбатантур,ҳарқайсинавэсажинсбўлибкелса,
дарахтганисбатанолмажинсролиниўйнайди.
Системанингбешинчижиҳатисубстанционаллигидир.Яънисубстанцияваунибевосита
кузатишдатазоҳирларорқаливоқеланиши,умумийлик–хусусийлик,моҳият–ҳодиса,
имконият–воқеликдиалектикасинингўзиданамоёнэтишидир.
Шундайқилиб,бир-
биринитақозоэтувчииккиваунданортиқунсурларнингўзаро
шартланганмуносабатиданташкилтопганбутунликсистемасаналади.
Тилшуносликфанларсистемасидадеярлибарчафанларбиланузвийалоқада.Бунинг
сабабитилшуносликфанинингўрганишобъектибўлгантилнингмоҳиятибилан
боғлиқдир.
Аввало,тилкишиларўртасидагиэнгмуҳималоқавоситасисифатидаижтимоий
характергаэга.Демак,убошқаижтимоийҳодисаларбиланузвийалоқада.Масалан,тил
эгасибўлганхалқнинттарихи,маданияти,руҳиятивабошқалар.
Бушуникўрсатадики,ўзаромуносабатдабўлганбарчаижтимоийҳодисаларниўрганувчи
ижтимоийфанларҳамўзаромуносабатдадир.Хусусан,тилшуносликфалсафа,тарих,
этнография,социология,психологиясингарифанларбиланузвийалоқада.
Тилфикрнишакллантирувчиваифодаловчивоситадир.Демак,тилшуносликтилнинг
тафаккурбиланалоқасиниўрганарэкан,тафаккурқонуниятлариниўрганувчимантиқва
психологияфанларибилантуташнуқталаргаэгабўлади.
Тилмаълумжамиятнингалоқавоситасисифатидашухалқнингтарихи,этнографияси
биланҳамбевоситаалоқададир.Ўшаалоқатилшуносликнингтарих,этнографиябилан
боғлиқэканиникўрсатади.
Халқмаданийоламинингшундайтармоғиборки,уларучунтил,худдирассомучунранг-
бўёқ,ҳайкалтарошучунлойёкитошсингари,моддийвоситабўлибхизматқилади.Бу
тармоқадабиётдир.Шунингучунадабиётсўзсанъатиҳисобланади.Сўзбирвақтнинг
ўзидаҳамтилшуносликнинг,ҳамадабиётшуносликнингўрганишобъектисаналади.
Уларнингфарқифақатсўзгақандайнуқтаиназарданёндашишгабоғлиқ
Юқоридабаёнқилинганларданмаълумбўлдики,тилшуносликбошқафанларбилан


маълуммуносабатдадир.Буэсатилшуносликнингфанларсистемасидагиўрнини
белгилашдабирқадарқийинчиликтуғдиради.
Тилшуносликниуёкибуфанларсинфигакиритишдамазкурфанўрганадиганобъектнинг
табиатиасосқилиболинади.Бужиҳатданунингўрганишобъектиҳамкўпқиррали,
мураккабдир.Биринчидан,тилкишиларнингэнгмуҳималоқавоситаси,билимларини
сақловчивакелажакавлодгаетказувчи,кишилардаэстетикзавқуйғотувчиқудратли
восита.Анашувазифалариниэътиборгаолганда,тилижтимоийҳодисадир.Чункиу
муайянжамиятучунхизматқилади.Агаршужамиятбўлмаса,унингтилигаҳамзарурат
қолмайди.Жамиятдагиҳарбирўзгаришунингтилидаўзизиниқолдиради.Тилниана
шундайижтимоиймоҳиятсифатидаўргаништилшуносликниижтимоийфанлар
таркибигакиритишгаасосбўлади.
Иккинчидан,моҳиятанижтимоийхарактергаэгатилмуайянфизиквафизиологик
жараёнларасосидамоддийлашади.Тилнинганашумоддийлашиштомониниўрганиш

Download 300,47 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish