Фанидан маърузалар матни



Download 1,81 Mb.
Pdf ko'rish
bet110/162
Sana23.02.2022
Hajmi1,81 Mb.
#168283
1   ...   106   107   108   109   110   111   112   113   ...   162
Bog'liq
makroiqtisodiyot

 
Y = f(k),  I= sf(k), С=(1-s)f(k 
 
15.2. Р.Солоу моделида капиталнинг чиқиб кетиши аҳоли сони ўсишинг 
барқарор мувозанат ва иқтисодий ўсишга таъсири. 
 
Амортизация қуйидагича ҳисобга олинади: агар йилига эскириш ҳисобига 
капиталнинг қайд этилган d қисми чиқиб кетади деб ҳисобласак (чиқиб кетиш 
нормаси), чиқиб кетиш миқдори капитал ҳажмига пропорционал бўлади ва dk га тенг 
бўлади. Графикда бу алоқадорлик координата бошидан d бурчак коэффиценти билан 
чиқувчи тўғри чизиқ билан акс эттирилади.(15.2. чизма). 
I,dk  
dk
sf(k) 
k
1
k* k
2

 
15.2.-чизма. Инвестициялар ва капиталнинг чиқиб кетишининг 
иқтисодий мувозанатга тасири 
Инвестициялар ва чиқиб кетишнинг капитал заҳираси динамикасига таъсирини 
Δk=I-d, ёки инвестициялар ва жамғармалар тенглигидан фойдаланиб Δk=s·f(k)-dk 
кщринишида ёзиш мумкин. Капитал заҳираси(k) инвестициялар ҳажми капиталнинг 
чиқиб кетиши ҳажмига тенг бўлгунига қадар, яъни s·f(k)=dk шарт бажарилгунига 


қадар ошиб бораверади. Шундан сўнг битта иш билан банд ходимга тўғри келадиган 
капитал заҳираси ( фонд билан қуролланганлик) ўзгармайди (Δk=0). 
Инвестициялар ҳажми капиталнинг чиқиб кетиши ҳажмига тенг бўлган шароитдаги 
капитал заҳираси даражаси фонд билан қуролланганликнинг мувозанатли (барқарор) 
даражаси дейилади ва k* деб белгиланади. k* га эришилганда иқтисодиёт узоқ 
муддатли мувозанат ҳолатида бўлади. 
Мувозанат барқарор бўлишига сабаб k нинг дастлабкит миқдори қандайлигидан 
қатъий назар иқтисодиёт мувозанат ҳолатига, яъни k* га интилади. Агар k нинг 
бошланғич миқдори k* дан кам бўлса, ялпи инвестициялар (sf(k)) чиқиб кетиш
миқдори ( dk) дан кўп бўлади ва капитал заҳираси соф инвестициялар миқдорига 
кўпайиб боради. Аксинча k
2
> k бўлса, инвестициялар амортизациядан камлигини 
англатади. Бу ҳолда капитал заҳираси мувозанатли даражага қадар камайиб боради ( 
15.2.-чизма). 
Жамғариш нормаси фонд билан қуролланганликнинг барқарорр даражасига таъсир 
кўрсатади. Жамғариш нормасининг s

ҳолатдан 
s
2
ҳолатга силжиши инвестициялар 
эгри чизиғини юқорига s
1
f(k) ҳолатдан s
2
f(k) ҳолатга қадар силжишини келтириб 
чиқаради (15-3. -чизма). 


I.dk
dk 
s
2
f (k) 
I’
1
s
1
f (k)
dk
1
.I
1
k*
1
k*
2


Download 1,81 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   106   107   108   109   110   111   112   113   ...   162




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish