Фанидан маърузалар матни


Тусин деворчасининг махаллий устиворлиги



Download 0,9 Mb.
Pdf ko'rish
bet54/58
Sana21.02.2022
Hajmi0,9 Mb.
#40106
1   ...   50   51   52   53   54   55   56   57   58
Bog'liq
Metal konst

 
Тусин деворчасининг махаллий устиворлиги. Тусин деворчасини 
нормал ва уринма кучланишлар таъсирида ишлаетган пластина деб караш 
мумкин. Деворчани устиворлиги, одатда, унинг калинлигини ошириш йули 
билан таъминланади. Бу усул материалнинг купрок сарфланишига олиб ке-
лади. Махаллий устиворликни таъминлашнинг бошка йуллари хам бор. Бу-
лардан деворчанинг махаллий учтиворлигини пластинани чегаравий шартла-
рини узгартириш йули билан (пластинага тик килиб муайян масофада кунда-
ланг бикирлик кобургалари урнатиш йули билан) таъминлашдир. 
Ту-
синнинг таянчларига якин кесимларда катта уринма кучланишлар таъсир 
этади. Урта кесимларда уринма кучланишлар кичик, нормал кучланишлар 
катта булади. Бу кучланишлар таъсири натижасида деворча бикирлик кобур-
галари орасида диагонал буйича сикилиб кийшаяди ва текислигига тик йуна-
лишда кавариб, тусин укига нисбатан тахминан 45 градусда жойлашган тул-
кинларни хосил килади. Бу тулкинлар йуналиши бош сикувчи кучланишлар 
(

гс
) йуналишига мос тушади.
Тусин деворчасининг махаллий устивор-
лиги таъминланиши билан бирга бу деворча нормал кучланиш 

уринма 
кчланиш (

) ва 

l
ef
лар таъсирида уз мустахкамлигини йукотмаслиги керак, 
яъни 

 қMу / J x < Rу 

c
 

 қ Q / t
w
 h < Rs 

c
 

 loc қ F / t

 l
ef
 < Fp 


бу ерда l
ef
bҚ2t
f
(22-расм); t

- деворча калинлиги ;
R p - деворча материалининг эгилишдаги хисобий каршилиги. 


65 
22-расм. Тусин токчасига тушаетган тупланган юкнинг таксимланиш 
сохаси. 
Агар тусин деворчасида мустахкамлик шартлари бажарилагн булиб
шартли эгилувчинлик 

w
< h
ef 
/ t
w
x Ry/E куйидаги тенгсизликларни каноат-
лантирса, тусин деворчасининг, тусин деворчасининг устиворлигини тек-
ширмаса хам булади. 

w
< 3,5 - токчаларга иккала томони билан пайвандланган деворчаларда (

l
oc
қ 0 , булганда);

< 3,2 - токчаларга бир томони билан пайвандланган де-
ворчаларда (

l
oc 
қ 0 булганда);

< 2,5 - токчаларга иккала томони пайванд-
ланган деворчаларда ( 

loc
қ 0 булганда). Тусинлардаги юк кузгалмас булиб, 
шартли эгилувчанлик 

>3,2 булганда хамда юк кузгалувчан булиб, 

> 2,2 
булганда деворча бикирлик ковургалари билан мустахкамланиши шарт. Ту-
син деворчасининг махаллий устиворлигини таъминлаш асосан кундаланг ва 
буйлама бикирлик ковургалари урнатиш билан амалга оширилади. 

w
> 3,2 
булганда кундаланг бикирлик ковургалари орасидаги масофа 2h
ef 
дан 



3,2 булганда эса 2,5 h
ef
дан ошмаслиги лозим. 

Download 0,9 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   50   51   52   53   54   55   56   57   58




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish