Фанидан маърузалар матни



Download 0,9 Mb.
Pdf ko'rish
bet12/58
Sana21.02.2022
Hajmi0,9 Mb.
#40106
1   ...   8   9   10   11   12   13   14   15   ...   58
Bog'liq
Metal konst

в;
 в- б
ок
.
КУЧЛАНИШЛАР ТЎПЛАНГАНДА ПЎЛАТНИНГ ИШЛАШИ 
қурилмада пўлатнинг кўндаланг кесими ўзгарган жойда (тешик, 
ўйиклар бор ѐки йўгонлашган жойда) кучланишлар тўпланади, яъни шу 
жойда текис кучлар окими кийшаяди ва кучланиш кесимнинг бошка нукта-
ларидаги кучланишларига караганда бир неча марта катта бўлади (5 расм) . 
5-расм. Пўлатларнинг ишлашида кучланишлар тўпламининг таъсири; 
а- кучланишлар траекторияси; б- намуналарнинг ишлашида кучланишлар 
тўпламининг хосил бўлиш диаграммаси 
Тешик еки ўйик бор жойдан узокрокда чўзувчи кучланишлар кесим 
юзаси бўйича текис таксимланиб, 

х
қ Р/ А формула билан аникланади. 
Масалан, стерженни заифлашган жойидан (тешикдаги) кесимни олсак, 
тешикка якин нукталарда хосил бўладиган кучланишларга нисбатан бир неча 
баравар ортик бўлади. 
Тўпланиш коэффициенти доиравий тешиклар ва ярим доиравий 
ўйиклар олдида 2...3 га тенг, ўткир учли ўйиклар олдида эса 9...10 гача етади. 
(5 расм) да яхлит кесимли ва доиравий тешикли ўткир ўйикли намуналарда 
кучлар окимини ифодалвчи бош кучланишлар траекториялари тасвирланган. 
Эгри чизикли траекториядаги бош кучланишни икки ташкил этувчига ажра-
тиш мумкин, шунинг учун унга доим мураккаб кучланганлик холати тўгри 
келади. Мураккаб кучланганлик холатига кучланишлар ишораси бир хил 
бўлса, окувчанлик ва мустахкамлик чегараси ошади ва нисбий чўзилиш ка-


18 
майиб, материалнинг муртлиги ортади. Кесимни заифлаштирувчи тешик ва 
ўйиклар канча ўткир учли бўлса, кучлар окими чизиклари шунча эгри бўлади 
ва демак, металлнинг мўртлиги катта бўлиб, қурилма тўсатдан бузилиши 
мумкин.
Металл қурилмалар бузилишининг кўп холларида кучланишлар тўпла-
ми хосил бўлиб, пўлат мўрт бўлиб колган бўлади. Кучланишлар тўпланган 
жойдаги кучланишни хакийкий кийматини хисоблаш йўли билан аниклаш 
жуда кийин, хисоблаб топилганда хам унинг аниклик даражаси унча юкори 
бўлмайди. 
Тавсия этилган адабиѐтлар: 
1) Р.Холмурадов, С.Аслиев «Металл қурилмалари» Тошкент, ўқитувчи, 
1994 й 12-24 бетлар. 
2) Б.Асқаров «Қурилиш конструкциялари» Тошкент, Ўқитувчи 1995 й. 
320 –322 бетлар. 
3) С.Абдурахмонов, П.Ахмедов «Металл қурилмалари» (маъруза матни), 
Наманган, 1999 й. 11-15 бетлар. 

Download 0,9 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   8   9   10   11   12   13   14   15   ...   58




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish