Фанидан маъруза матни


Сув манбалари ва сув оқими энергияси



Download 6,4 Mb.
Pdf ko'rish
bet44/174
Sana14.04.2022
Hajmi6,4 Mb.
#552665
1   ...   40   41   42   43   44   45   46   47   ...   174
Bog'liq
gidroenergetik qurilmalar

 
Сув манбалари ва сув оқими энергияси 
Сув табиатда энг куп тарқалган суюқлик ҳисобланади. Ер юзасининг учдан икки қисми сув 
билан эгалланган. Гидросферадаги умумий сув миқдорини 1 454 193 минг км
3
га тенг бўлса, 
шундан 94 % океанлар ҳиссасига тўғри келади. Сув хўжалиги ва гидроэнергетикада 
фойдаланиладиган сув миқдори 300 минг км
3
ни ташкил қилади. Лекин бу сув миқдори ер юзида 
нотекис жойлашган, масалан 86 % дан ортиқ сув миқдори аҳоли кам яшайдиган жойларга тўғри 
келади. 
Республикамизда ҳар йили қишлоқ хўжалигида 52 – 56 км
3
сув истеъмол қилинади, бу сув 
миқдорини йиғиш ва тақсимлаш учун 52 та сув омбори, магистрал ва хўжаликлараро 
каналллардаги 25 минг та, ички хўжаликлар каналларида 44 минг гидроиншоотлар ишлаб турибди.
Сув хўжалиги ва гидроэнергетикада сув манбалари сифатида сув омборлари, дарѐлар, 
каналлар ва кўллардан фойдаланилади. Сув манбаларининг асосий параметрлари сифатида сув 
сарфи, сув ҳажми ва гидроэнергетик ресурси, яъни сув оқими энергияси кўрсатилади. 
Сув сарфи

- сув иншоотининг кўндаланг кесими юзасидан вақт бирлиги ичида оқиб 
ўтган сув миқдоридир ва бу кўрсаткич м
3
/с, л/с ўлчов бирликларида ўлчанади. 
Сув сарфини қуйидаги формула билан аниқлаш мумкин. 
Q = ω · υ
ω - сув иншоотининг кўндаланг кесими юзаси, м
2
; υ - сув оқимининг ўртача тезлиги, м/с. 
Сув ҳажми W
– сув ҳавзасида йил давомида йиғилган сув миқдори қуйидаги формула 
билан аниқланади. 
W = 3600 ·Q ·t , м
3
Q - сув сарфи, м
3
/с, t , соат
Сув энергияси - бу ҳаракатланаѐтган сув массаси эга бўлган гидравлик энергиядир.
Сув оқими ҳаракатланаѐтганда маълум энергияга эга бўлади ва шу асосда иш бажаради. 
Бу иш миқдорини қуйидагича аниқлаш мумкин. Ҳаракатланаѐтган сувнинг сарфини Q деб 
белгилаймиз. Q ни ҳисоблаш учун суюқлик оқимининг жонли кесим юзаси 
, оқимнинг ўртача 
тезлиги ва нишаблиги 

маълум булиши лозим.
Дарѐ ѐки каналнинг А ва В нўқталари орасидаги L узунликдаги қисмида сув ҳаракатини 
кўриб чиқамиз (9.1 - расм). Бу қисмда сув ҳажми 
L га ва унинг оғирлиги эса G = 
L га тенг 
бўлади, бунда - сувнинг солиштирма оғирлиги. L узунликда оқимнинг бажарган иш қуйидагига 
тенг:

Download 6,4 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   40   41   42   43   44   45   46   47   ...   174




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish