Фалсафанинг предмети, мазмун ва моҳияти, жамиятдаги роли



Download 1,7 Mb.
bet2/9
Sana19.03.2022
Hajmi1,7 Mb.
#501589
1   2   3   4   5   6   7   8   9
Bog'liq
1-мавзу Фалсафанинг фан ва дунёқарашга доир моҳияти

Фалсафий билимнинг
  • муҳим таркибий қисмлари
    • Гносеология
    • (бошқа бир терминологияга кўра – эпистемология)
    • – билиш назарияси
    • Онтология – мавжудлик, борлиқ ҳақидаги билим
    • Этика – ахлоқ ҳақидаги таълимот
    • Аксиология - қадриятлар ҳақидаги таълимот
    • Фалсафий антропология
    • инсон ҳақидаги таълимот ва бошқалар
    • Мустақил фалсафий фанлар
    • Мантиқ
    • инсоннинг билишни
    • амалга ошириш
    • шакллари,
    • қонунлари ва
    • усулларини
    • ўрганадиган фан
    • Этика
    • маънавият ва
    • ахлоқ
    • ҳақидаги
    • таълимот
    • Эстетика
    • гўзаллик қонунларига
    • мувофиқ ижоднинг
    • моҳияти ва
    • шакллари ҳақидаги фан
    • Фалсафанинг янги соҳалари
    • танатология
    • ҳуқуқ, фан, тарих,
    • сиёсат, санъат, дин,
    • техника фалсафаси,
    • геронтология
    • Фалсафанинг
    • асосий
    • масалалари
    • онг,
    • тафаккур
    • руҳ
    • материя
    • борлиқ
    • идеаллик
    • Фалсафанинг асосий масаласи ва йўналишлари
    • Фалсафанинг асосий масаласи – одам ва олам муносабати, онгнинг борлиққа
    • муносабати, борлиқнинг эса онгга муносабати.
    • Хусусияти
    • Ушбу масала моҳияти шундан
    • иборатки, унинг ечими атроф-
    • муҳит ҳақидаги билим ва
    • инсоннинг ундаги ўрнига боғлиқ.
    • Материя ва онг – борлиқнинг бир-
    • биридан ажралмас ва шу билан
    • бирга умуман ҳар хил бўлагидир.
    • Бунга мувофиқ фалсафа асосий
    • масаласининг икки – онтологик
    • ва гносеологик жиҳати мавжуд.
    • Гносеологик ва онтологик жиҳат-
    • ларга қараб фалсафа қуйидаги
    • асосий йўналишларга бўлинади:
    • материализм ва идеализм, шу
    • билан бирга, эмпиризм ва
    • рационализм.
    • Фалсафа асосий масаласининг икки жиҳати:
    • Онтологик (борлиқ ҳақида) –
    • фалсафанинг бу жиҳати
    • масаланинг қўйилиши ва
    • ечимидан иборат: қайси бири?
    • Гносеологик (билишга оид)-
    • мазкур жиҳат дунёни ўрганиш
    • мумкинми, йўқми ва улардан
    • қайси бири дастлабкиси, деган
    • саволларга жавоб қидиради.
    • Онтологик жиҳатни кўриб
    • чиқиш жараёнида эътиборга
    • лойиқ бўлган фалсафий
    • ёндашувлар:
    • Гносеологик жиҳатни кўриб
    • чиқиш жараёнида эътиборга
    • лойиқ бўлган фалсафий
    • ёндашувлар:
    • Объектив идеализм;
    • Субъектив идеализм;
    • Материализм;
    • Қўпол материализм;
    • Дуализм;
    • Деизм.
    • Гностицизм;
    • Агностицизм;
    • Эмпиризм
    • Рационализм.
    • Фалсафа асосий масаласининг онтологик жиҳати
    • Фалсафа асосий масаласининг онтологик жиҳатини намоён этувчи фалсафий ёндашувлар
    • Материализм (“Демокрит йўли”) – фалсафанинг йўналиши бўлиб, унинг намоёндалари материя
    • ва онг муносабатларида материя биринчи ўринда деган ғояни илгари сурган.
    • Асосий ҳолатлари
    • Материя реал мавжуддир;
    • Материя онгдан қатъий назар мавжуд;
    • Материя мустақил субстанция бўлиб,
    • мавжуд бўлишда ўзидан бошқа ҳеч
    • нарсага муҳтож эмас;
    • Материя ўзининг ички қонунларига
    • асосланган ҳолда ривожланади;
    • Онг – бу юксалган материянинг
    • ўзини акс этиш хусусияти;
    • Онг – мустақил субстанция эмас,
    • у материя билангина мавжуд;
    • Онг материя билан белгинади.
    • Хусусиятлари:
    • Материалистик йўналишга ушбу файласуфлар тегишли:
    • Демокрит, Бэкон, Локк, Спиноза, Дидро ва бошқа француз
    • материалистлари, Герцен, Чернишевский, Маркс, Энгельс.
    • Материализмнинг қадр-қиммати фанга таянчлигида, айниқса,
    • аниқ фанларга, фан натижалари материализмнинг мантиқий
    • исботи;
    • Материалимзнинг камчилиги – онг ҳақида тушучанинг етарли
    • эмаслиги, яъни материалистлар тушунтириб бера олмайдиган
    • дунё ҳодисаларининг борлиги;
    • Материализмда ажралиб турадиган йўналиш –
      Download 1,7 Mb.

      Do'stlaringiz bilan baham:
    1   2   3   4   5   6   7   8   9




    Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
    ma'muriyatiga murojaat qiling

    kiriting | ro'yxatdan o'tish
        Bosh sahifa
    юртда тантана
    Боғда битган
    Бугун юртда
    Эшитганлар жилманглар
    Эшитмадим деманглар
    битган бодомлар
    Yangiariq tumani
    qitish marakazi
    Raqamli texnologiyalar
    ilishida muhokamadan
    tasdiqqa tavsiya
    tavsiya etilgan
    iqtisodiyot kafedrasi
    steiermarkischen landesregierung
    asarlaringizni yuboring
    o'zingizning asarlaringizni
    Iltimos faqat
    faqat o'zingizning
    steierm rkischen
    landesregierung fachabteilung
    rkischen landesregierung
    hamshira loyihasi
    loyihasi mavsum
    faolyatining oqibatlari
    asosiy adabiyotlar
    fakulteti ahborot
    ahborot havfsizligi
    havfsizligi kafedrasi
    fanidan bo’yicha
    fakulteti iqtisodiyot
    boshqaruv fakulteti
    chiqarishda boshqaruv
    ishlab chiqarishda
    iqtisodiyot fakultet
    multiservis tarmoqlari
    fanidan asosiy
    Uzbek fanidan
    mavzulari potok
    asosidagi multiservis
    'aliyyil a'ziym
    billahil 'aliyyil
    illaa billahil
    quvvata illaa
    falah' deganida
    Kompyuter savodxonligi
    bo’yicha mustaqil
    'alal falah'
    Hayya 'alal
    'alas soloh
    Hayya 'alas
    mavsum boyicha


    yuklab olish