Фалсафа қисқача изоҳли луғат



Download 1,98 Mb.
bet131/216
Sana17.07.2022
Hajmi1,98 Mb.
#812542
1   ...   127   128   129   130   131   132   133   134   ...   216
Bog'liq
ФАЛСАФА (қисқача изохли луғат)

Корреляция
КОРРЕЛЯЦИЯ (лотин. соггеШю — нисбат, аше ва ту-
шунчаларнинг ўзаро муносабати) -- бу тамойил қадимий бўлиб, ундан Аристотель (Арасту), Гиппократ ўз тадқиқот-ларида кенг фойдаланишган. Ўрта асрларга келиб, биология фанининг ривожланиши билан к. янада такомиллаштирила бошланди. Корреляция К, Кювье, Ф. Гальтон, 0. Браве, К. Пауссларнинг ишларида математик статистикада қулланил-ган. Н. И. Вавилов ўз ишларида к.нинг билиш жараёнидаги аҳамиятини таъкидлаб ўтди.
Ҳозирги даврда к. математикадаги эҳтимоллар назарияси-дан тортиб, биология, геология, география, кибернетикага-ча, шунингдек, бошқа фанларда кенг фойдаланилмоқца.
Турли фанларда мураккаб нарса ва ҳодисаларнинг ўрга-нилиши туфайли корреляциявий боғланишлар тўғрисида тур-ли таърифлар, маълумотлар пайдо бўла бошлади (оддий кор-реляция, мураккаб корреляция ва бошқалар). Оддий корре-ляиияда одамнинг бўйи ва оғирлиги ўртасидаги боғланишни келтириш мумкин.
Фалсафий адабиётда корреляциявий боғланишларни функ-ционал боғланишлар билан айнан бир, деган фикрлар учраб туради. Лекин бу нотўғри. Корреляциявий богланишлар ўз хусусиятларга эга (ўртача миқдорни аниқлашда кенг қўлла-нилади). Функционал боғланишлар динамик хусусиятга эга бўлса, корреляциявий бокланишлар статистик аҳамиятга эга-дир.
Шаклга нисбатан корреляция чизиқли, эгри чизикли йўналишга қараб, тўгри ва тескари бўлиши мумкин. Метео-рология, гидрогеология ва бошқа фанларда корреляциявий усул орқали олинган натижалар жадвал ёрдамида ифодала-нади ва улардан назарий хулосалар чиқарилади.
Иқтисодиётда математик-статистик усулларнинг қўлла-нилиши натижасида корреляциянинг аҳамияти ошиб бор-моқда.
Р. Имомалиева
КРЕАЦИОНИЗМ (лотин. — яратилиш) — оламни худо томонидан яратилиши тўғрисидаги таълимот. Унинг идциз-лари қадимий афсоналарга бориб тақалади. Олам, худо иро-даси туфайли хаос (тартибсизлик)дан яратилган. К.ни яҳудийлик, христианлик, ислом илоҳиётчилари жон-жаҳди билан ҳимоя қиладилар. Исломдаги оламни яратилиши ҳақидаги фикр, к.га мисолдир. К. Линней, Ж. Кювье ва бош-
184

Download 1,98 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   127   128   129   130   131   132   133   134   ...   216




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish