Ғалла уюмини муҳрлаш тўғрисида ҳам ҳужжатлар мав­ жуд. Жумладан, 20-ҳужжатда Убайдуллохоннинг 1702



Download 1,81 Mb.
Pdf ko'rish
bet30/51
Sana17.07.2022
Hajmi1,81 Mb.
#811500
1   ...   26   27   28   29   30   31   32   33   ...   51
Bog'liq
Tarix qo\'llanma

Б у ҳақд а қаранг:
Ў зб ек и с т о н н и н г я н ги тари хи . Б и р и н ч и китоб. 
Т у р к и сто н Ч о р Р о с с и я си м у стам лакач и л и ги даври д а. Т ., “ Ш арк,” , 2000, 
464-бет.
www.ziyouz.com kutubxonasi


Қўқон хонлигининг босиб олиниши унинг ҳукмдори 
Худоёрхонга қарши халқ қўзғолони юксалган бир ш а­
роитда таҳликага тушган хоннинг ўзини ва хонликни 
Россия паноҳига топшириши билан боғлиқцир. 1873-1876 
йилларда бўлиб ўтган бу қўзғолонга Абдураҳмон офтобачи 
ва Пўлатхон раҳбарлик қилишди. Аслида, Чор Россияси 
пайти келиб бу даалатни ҳам барибир босиб олар эди. 
Қўзғолон ва Худоёрхоннинг ёрдам сўраши бу ишни 
тезлаштирди, холос. Подшо армиясининг тўплари билан 
яксон қилинган халқ ҳаракати қонга ботириб бостирилди. 
Биргина Андижоннинг тўпга тутилиши натижасида 20 
мингга яқин киши ҳалок бўлди.
Шу билан собиқ Кўқон хонлиги ҳам тугатилиб, унинг 
ўрнида Ф арғона вилояти тузилди ва Туркистон генерал- 
губернаторлигига қўшиб олинди. Қўқон хонлигининг аҳо- 
лиси уч миллион сўм товон тўлашга мажбур этилди. 
Худоёрхон эса 1857 йилнинг 22 июлида Қўқонни ташлаб 
чиқиб, Тошкентга келди ва ўзини Россия пано\ига олиб, 
жон саклаб қолди. Бу мустамлакачилик урушлари сабабли 
жануби-шаркда Эрон, Афғонистон ва Хитой билан, ғарбда 
Каспий денгизи, шимолда Россиянинг дашт вилоятлари, 
генерал-губернаторликлари - Семипалатинск, Урал ва 
Тўрғай билан чегарадош бўлган, майдони эса Ғарбий 
Европанинг 
Англия, 
Ф ранция, 
Италия, 
Дания, 
Ф инляндия, Ш вейцария ва Бельгия каби давлатларининг 
умумий ҳудудидан катта бўлган Туркистон генерал-губер- 
наторлиги вужудга келди. Агар Ҳиндистон “Англия мус- 
тамлакачилиги бошидаги тожнинг гавҳари” бўлса, қади- 
мий бой ва жафокаш Туркистон ўлкаси “ Россия импе­
рияси мустамлакачилик тизими тожидаги гавҳар” бўлиб 
қолди. Бу уруш том маънода XIX асрдаги мустамлакачи­
лик, босқинчилик урушининг ўзи эди. Чимкент, Тошкент, 
Самарқанднинг 
босиб 
олиниш и, 
Зирабулоқ, 
Оқтепа 
жанглари, Кўктепа қалъасида бутун аҳолининг қиличдан 
ўтказилиши ва бошқа ҳарбий ҳаракатлар подшо Россия­
нинг босқинчилик сиёсатини тасдиқловчи тамғалардир. 
Бундай бостириб келиш Ш арққа қаратилган туткунлик 
сиёсатининг туб қисми ўлароқ ўзбек хонликларида мус­
тамлакачилик сиёсий режими, ҳарбий миршаблик тартиби 
ўрнатилиши ва мустаҳкамланиши билан якун топди.
www.ziyouz.com kutubxonasi



Download 1,81 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   26   27   28   29   30   31   32   33   ...   51




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish