Факультети нефт – газни қайта ишлаш


Кимёвий коррозия механизми ва оксид пардаларини ўсиш



Download 3,53 Mb.
Pdf ko'rish
bet11/114
Sana06.07.2022
Hajmi3,53 Mb.
#744317
1   ...   7   8   9   10   11   12   13   14   ...   114
Bog'liq
Коррозияга қарши химоя

Кимёвий коррозия механизми ва оксид пардаларини ўсиш 
зоналари 
 
Кимёвий реакциялар қонуни бўйича содир бўладиган, металлларни қуруқ 
газлар ёки ток ўтказмайдиган суюқликлар билан ўзаро таъсиридаги емирилиш 
жараёнига кимёвий коррозия дейилади. Кимёвий коррозия жараёни юқори 
ҳароратда газлар таъсирида, таркибида коррозион актив элементлари бўлган 
ток ўтказмайдиган суюқликларда (масалан, таркибида олтингугутр 
бирикмалари бўлган нефть ва унинг маҳсулотларида), ҳамда «қуруқ» 


атмосфера шароитида содир бўлади. «Қуруқ» атмосфера шароити деганда, 
металл юзасида намлик пардаси ҳосил бўлмайдиган муҳит тушунилади. 
Металлларни газ коррозияси юқори ҳароратда газлар (О
2
) таъсирида 
содир бўлиб, оксидланиш ва қайтарилиш жараёнлари металл билан газнинг 
ўзаро таъсир чегарасида амалга ошади. Ток ўтказмайдиган суюқликларда эса, 
коррозия жараёнлари металл билан суюқликлар таркибидаги коррозион актив 
олтингугурт бирикмаларининг (Н
2
S) ўзаро таъсирида содир бўлади. 
Металл юзасида ҳосил бўлаётган оксид парданинг ўсиши (ҳосил бўлиши) 
уч зонада содир бўлиши мумкин (2-Расмга қаранг). 
1. Агар металл ионларини оксид парда орқали диффузион ўтиш тезлиги 
оксидловчиникидан (О
2
) катта бўлса, оксид парданинг ўсиш зонаси, оксид 
билан оскидловчининг ўзаро таъсир чегарасида содир бўлади (2-Расм А). 
2. Тескари ҳолатда эса, парданинг ўсиш зонаси, оксидлар қаватини 
орқасида содир бўлади (2-Расм Б). 
3. Агар металл билан оксидловчи ионларининг диффузион тезлиги бир-
бирига яқин бўлса, ўсиш зонаси оксид пардасини ичида содир (жойлашган) 
бўлади (2-Расм В). 
2-Расм. Оксид пардаларининг ўсиш турлари. (зоналари). 


1-оксид пардаси; 2-ўсиш зонаси; Ме – металл; Ме

- металл ионлари; е-
электронлар; О
2
-кислород. 
Назорат учун саволлар 
1)
Металлар коррозияланиши натижасида харйили қанча металл 
йўқотилади? 
2)
Коррозия жараёнларининг қандай классификатсиялари мавжуд? 
3)
Коррозион емирилишнинг қандай кўринишлари мавжуд? 
4)
Кимёвий коррозия нима?
5)
Кимёвий коррозия механизмини тушунтириб беринг. 

Download 3,53 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   7   8   9   10   11   12   13   14   ...   114




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish