А ам = Т : Кy
У 1а = Кc: Аам
Бу ерда: А ам - айланма маблағларнинг айланувчанлиги;
Тсм - реализациядан олинган тушум;
Кзу - айланма маблағларнинг йиллик ўртача қолдиги;
У1ам - айланма маблағлар бир марта айланишининг узунлиги;
Кс - таҳлил давридаги кунлар сони.
Захираларнинг айланувчанлиги қуйидаги формула ёрдамида аниқланади:
А3 = Тсм: Кзу
Бу ерда: А3 - заҳираларнинг айланувчанлиги;
Тсм - сотилган маҳсулот таннархи;
Қзу - заҳираларнинг ўртача қиймати.
Дебиторлик қарзларини тўлашнинг кунлардаги ўртача давомийлиги сотиб олувчиларнинг счётлар бўйича тўлаш тезлигини акс еттиради ва у қуйидагича аникланади:
ДК туд = ДҚс : Тк
Бу ерда: ДКтуд - дебиторлик қарзларини тўлашнинг кунлардаги ўртача давомийлиги;
ДКс - дебиторлик қарзининг ўртача суммаси;
Тк - реализациядан олинган кунлик ўртача тушум.
Бу кўрсаткичнинг паст даражаси ХЮС дебиторлардан пулни ундириш бўйича ишининг самарадорлигидан дарак беради. Бироқ айрим холларда, бу нарса ХЮС кредит сиёсатининг хаддан зиёд қаттиқлигини ам кўрсатиб, реализация қилинган махсулотларнинг унча катта бўлмаган қисми кредитга сотилганлигини ҳам англатади.
ХЮС молиявий-хўжалик фаолияти самарадорлигини таъминлашда ва молиявий тахлилда соф айланма капитални мониторинг қилиш муҳим рол ўйнайди. Умумий кўринишда соф айланма капитал айланма активлар ва қисқа муддатли мажбуриятлар ўртасидаги фарқдан иборат. Қисқа муддатли пассивларнинг таркибий тузилмасида келгуси давр даромадлари ҳам киритилиб, улар ХЮСнинг ўзлик пул маблағлари хисобланади. Шунинг учун ҳам, соф айланма капитални қуйидагича аниқлаш мумкин:
Сак = АА - КП
Бу ерда: Сак - соф айланма капитал;
АА - айланма активлар;
КП - қиска муддатли пассивлар (келгуси давр даромадларидан ташқари).
Соф айланма капитални бошқаришнинг натижалилигини соф айланма капиталнинг айланиш коеффициенти ҳарактерлаб беради ва у қуйидагича аниқланади:
Ка = Тс : Сак
Бу ерда: Ка - соф айланма капиталнинг айланиш коеффициенти;
Тс - реализациядан олинган соф тушум;
Сак - соф айланма капиталнинг ўртача қиймати.
Айланма маблағларни бошқаришда уларни ликвидлилик даражаси бўйича структуризация қилиш муҳим аҳамиятга ега. Бу мақсадлар учун ликвидлиликнинг қуйидаги икки кўрсаткичидан фаол фойдаланилади:
жорий ликвидлилик коеффициенти;
абсолют ликвидлилик коеффициенти.
Жорий ликвидлилик коеффициенти маълум бир сана учун аниқланиб, унинг аниқланиш тартиби қуйидагича:
Do'stlaringiz bilan baham: |