Ф. М. Аюпова, Ю. К. Жабборова г и н е к о л о г и я


Уреаплазмоз ва микоплазмоз



Download 3,74 Mb.
Pdf ko'rish
bet65/159
Sana20.10.2022
Hajmi3,74 Mb.
#854545
1   ...   61   62   63   64   65   66   67   68   ...   159
Bog'liq
Ginekologiya 2008

Уреаплазмоз ва микоплазмоз
Т аш қи муҳитда кенг тарқалган ва жуда хилм а-хил м и к о п л азм ал ар - 
д ан ф ақ ат олти тури одам организм и га зиён еткази ш и м ум ки н . Булардан 
и к к и хили Mycoplasma hom inis ва Ureaplasma urealyticum ж и н си й тизим
аъзоларида ялли ғлан и ш к асал л и к лар и га олиб келиш и м у м ки н . Патоген 
ф ао лл и ги н и м икоплазм алар орган и зм д а қар ш и л и к кучлари ва им м ун и - 
тет п асай ган д а кўрсатади. К ўпинча уреап лазм а ва м и к оп лазм алар бош қа 
м и кроблар билан бирга ан и қлан ад и .
Таш хис қўй и ш учун қонда сп ец и ф и к анти тан ач алар IgM ва IgG ан и қ л а- 
нади ёки бачадон б ўйни нг цервикал к ан ал и д а н культурал ц и то л о ги к усул 
ёрдам ида ан и қл ан ад и . М и коплазм алар қ и н аж ралм асида «қовурилган ту- 
хум» колон и ялари кўри н и ш и д а а н и қ л ан ад и .
Т аш қи ж и н си й аъзолар зарарл ан и ш и суст кўри ниш да бўлади. К ўпинча 
си й д и к систем аси бирлам чи зарарланади . Бачадон орти қлари ял ли ғлан и ш
к асал л и к лар и д а \а й з ц и кл и бузилиш и қўш и лад и . М и коп лазм а ва уреа- 
плазм алар б еп уш тликга олиб келади. Ҳ ом иладорли к даври да ўз-ўзидан 
ҳомила туш и ш и , ҳом илани нг ри вож л ан и ш д ан тўхтаб қоли ш и , ўлик ҳоми- 
ла ту ғи л и ш и , туғруқдан олдин сув к ети ш и , муддатдан олди н туғруқ, ч ил- 
ла д аври да сеп ти к касалли к лар кузати л ад и . Я нги туғи лган ч ақалоқларда 
неонатал ўлим кузатили ш и м ум ки н.
Даволаш 
хлам йдиозда қў л л ан и л ад и ган препаратлар билан ўтказилад и.
Оддий герпес вируси (ОГВ)
Ж и н си й аъзолар кас ал л и к л ар и н и қўзғатади ган вируслардан эн г кўп 
уч р ай д и ган и оддий герпес вируси. Вирус \а в о -т о м ч и ва ж и н си й йўл билан 
тарқалади . Бирламчи и н ф е к ц и я л а н га н д а н кейин ОГВ латен т ф орм асига 
ай л ан ад и ва кей и н ч ал и к и м м ун и тет пасай ган ҳолларда (гри п п , ю қум ли 
к а сал л и к л ар ва бош қалар) р еак ти в ац и я га учрайди. Умумий ҳолат ўзга- 
ради, бош оғриғи, бир хилда баланд тан а ҳарорати бўлиш и м ум ки н. Шу- 
н и н д ек , тери ва ш и л л и қ қаватларда герп ети к тош м алар пайдо бўлади. Гер- 
пети к к а с а л л и к кўп хил к л и н и к к ў р и н и ш л ар билан и ф одаланади: ўткир 
ёки су р у н к ал и ф орм аларида кўз, м и л к л ар , оғиз бўш лиғи, тери, ш и л л и қ
қаватлар, и ч к и аъзолар, м аркази й нерв ти зи м и ва ай н и қса ж и н си й ва пе- 
ш об ч и қарувч и аъзолар касал ли к лари .
ОГП ҳом иладор аёлда йўлдош о р қ а л и осон ўтиб, ҳ о м и л ан и н г инф ек- 
ц и я л а н и ш и г а олиб келади. Вирус б и р и н ч и ўрин да нерв ту б и н и н н г па- 
тологи яси ва нуқсонларига (а н эн ц е ф ал и я , ги д р о ц еф ал и я, spinae bifida), 
хромосом ўзгариш лари га олиб келади. Ҳ о м и л ад о р л и к н и н г патологик (ҳо-
77


м и л а туш иш хавф и, ҳо м и л ан и н г ўз-ўзидан туш и ш и ) кечиш и ҳам вирус 
таъсирида келиб ч и қ и ш и м ум ки н . Туғилган ч ақалоқларда герпес вируси 
нерв тизим и касал л и к л ар и га олиб келади.
С ўнги йиллардаги и л м и й текш ирувлар ш уни кўрсатди ки , герпетик ин- 
ф ек ц и я им м ун тизим ф а о л и ят и н и кескин пасайтирад и ва бош қа вируслар 
ва бактери ялар ассо ц и ац и яси билан бирга ан и қл ан ад и .

Download 3,74 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   61   62   63   64   65   66   67   68   ...   159




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish