Баланс – бу мижоз бизнесининг маълум бир вактга молиявий структурасини курсатиб берувчи хисоботдир.
I. Жорий активлар
328 361 776
I. Мажбурятлар
165 841 665
1. Ликвид активлар
4 278 000
1. Киска муддатли мажбурятлар
136 737 665
Касса
3 700 000
а) мол етказиб берувчиларга
97 710 265
Уйди йигилган пули
б) мижозларга мажбурят
1 025 400
Хисоб ракамдаги маблаглар
578 000
в) банк кредити
906 000
2. Дебиторлари
150 279 766
в) солик
2 500 000
до 1 месяца
150 279 766
г) бошкалар
34 596 000
товар в пути
д)
3. ТМЗ
173 804 010
е)
Хисобланмаган товарлар
3. Узок муддатли мажбуриятлар
29 104 000
Таёр махсулот
173 804 010
(Бир йилдан юкори)
29 104 000
II. Асосий воситалар
315 080 000
II. Устав капитал
477 600 111
1. Транспорт
0
2. Дастгохлар
10 980 000
3. Кучмас мулк
280 000 000
4. Бошкалар
24 100 000
Жами активлар
643 441 776
Жами пассивлар
643 441 776
Таннарх харажати
97 741 498
Янги кредит
45 000 000
Ялпи Cash Flow
14 758 502
Соф Cash Flow
4 973 835
Капитализация
1,61
Краздорлилк даражаси янги кредит билан
0,36
Ротация
0,30
Ликвидность
2,40
Ялпи маржа
15,10%
Соф маржа
5,09%
Краздорлилк даражаси кредитсиз
0,27
Леверидж
0,55
Молиявий тахлилида куйидаги асосий коэффициентлардан фойдаланилади:
Капитализация – бизнес асосий воситаларини (АВ) канча кисми хусусий капитал (ХК) ва узок муддатли мажбуриятлар (УММ) хисобидан молиялаштирилганлигини курсатади, яъни ХК ва УММни АВга нисбатини англатади. Бу нисбат 1га тенг ёки катта булиши керак. Бу барча АВлар ХК ва УММ хисобидан молиялаштирилганини англатади. Агар нисбат 1 дан кичик булса у холда АВларинг бир кисми киска муддатли казлар (КММ) ни кайтариш учун сотилиши кераклигини англатади. КММ – мижознинг 1 йилгача булган банк ва товар етказиб берувчилар олдидаги мажбуриятлардир. УММ - 1 йилдан юкори булган мажбуриятлардир.
Хусусий капитал + Узок муддатли мажбуриятлар ---------------------------------------------------------------------------- ³ 1 Асосий воситалар
Ликвдидлилик – мижоз айланма маблагларинг канча кисми КММ хисобидан молиялаштирилаётганлигини англатади. Бу нисбат 1,5 дан баланд булиши керак.
Карздорлик даражаси янги кредит билан – киска муддатли мажбурият (КММ) ва олинаётган кредит умумий суммасини ХК ва УММ умумий суммасига нисбатини англатади. Бу нисбатда КММ ва кредит суммаси ХК ва УММ суммасидан ошиб кетмасилиги керак, яъни 1 дан катта булмаслиги керак (1-мижоз учун - 0,8; 2-мижоз учун - 0,9; 3-мижоз учун - 1,0 гача).
Киска муддатли мажбуриятлар + Янги кредит суммаси --------------------------------------------------------------------------------- £ 1 Хусусий капитал + Узок муддатли мажбуриятлар
Леверадж – КММ ва олинаётган кредит суммасини айланма маблагларга (жорий активлар)га нисбатини курсатади. Бу коэффициент факат айланма маблаглар учун бериладиган кредитлар тахлилида ишлатилиб, мижознинг айланма маблагларини олинаётган кредит хисобидан усиш даражасини англатади. Бу нисбат 0,8 дан 1 гача булган ораликда булиши керак. (1-мижоз учун - 0,8; 2-мижоз учун - 0,9; 3-мижоз учун - 1,0 гача).
Ротация – мижоз айланма маблагларининг маълум бир вактда (одатда 1 ойда) неча маротаба айланганлигини курсатади. Бу курсаткич товар харажатларини жорий активларга нисбати оркали аникланади. Бу курсаткич хар бир бизнес турига караб хар хил булиши мумкин, уни узаро ухшаш бизнеслар билан солиштириш билан таккосланади.