Еттб дастури буйича кредитлашда тартиб ва коидалар куйидагича ташкил килинган



Download 1,06 Mb.
bet16/24
Sana23.02.2022
Hajmi1,06 Mb.
#171516
1   ...   12   13   14   15   16   17   18   19   ...   24
Bog'liq
МИКРОКРЕДИТ J-USBP ТАХЛИЛ

Бир ойлик уртача сотиб олиш

Номи

Уртача товар сотиб олиш суммаси

Сотиб олишлар сони

Минимум сотиб олиш.

Максимум сотиб олиш

Lahisam

Дори дармон

30 000 000

1

30 000 000

30 000 000

Dekont Pharm

Дори дармон

16 000 000

1

16 000 000

16 000 000

Biomed A

Дори дармон

32 000 000

1

32 000 000

32 000 000

Radeks

Дори дармон

4 800 000

1

4 800 000

4 800 000

Propharma

Дори дармон

8 000 000

1

8 000 000

8 000 000

Asklepiy

Дори дармон

22 000 000

1

22 000 000

22 000 000

Sarbonteks

Дори дармон

12 000 000

1

12 000 000

12 000 000

MFS

Дори дармон

4 158 000

1

4 158 000

4 158 000

Biostimul

Дори дармон

8 000 000

1

8 000 000

8 000 000

NobelPharm

Дори дармон

0




Жами бир ойлик товар сотиб олиш суммаси.




136 958 000










Бир ойлик тушум.




157 638 007










Ушбу жадвалда мижоз томонидан бир ой давомида жами 9 марта 9 та фирмадан 136.958.000 сумлик товар сотиб олгани маълум булди. Жами товарлар (хом ашё) сотиб олиш суммасини маржага купайтириш билан ойлик товар ойланмасини хисоблаб топилади. S = C*(1+M). Бундан авалги жадвал ёрдамида топилган М=15,1% ёки 0,151 бирлик маржани купайтириш оркали яъни S = C*(1+M);


S = 136.958.000 сум * (1+0,151) = 157.638.007 сум тушум мавжуд булишини аникладик. Юкорида 3 хил усул оркали тушумни аникланди

  1. Кунлик савдо тушуми оркали аниклаш (выручка) =150.000.000 сум,

  2. Товарлар сотилиш хажми буйича аниклаш (практический анализ) =153.736.133 сум,

  3. Ойлик товар (хом ашё) сотиб олиш оркали аниклаш (снабжение)= 157.638.007 сум.

Юкоридаги 3 усулда аникланган тушумларни энг каттаси ва энг кичиги уртасидаги фарк 10% дан ортмаса энг кам тушумдан мавсумиликни хисобга олиб «Махсулот сотиш ёки хизмат курсатишдан тушган тушум» деб кабул килинади. Ушбу мисолимизда 3 усулда аникланган тушумларни энг каттаси ва энг кичиги уртасидаги фарк 5,09% булганлиги учун 150.000.000 сумни мавсумийликни 100% хисобга олган холда «Махсулот сотиш ёки хизмат курсатишдан тушган тушум» деб кабул киламиз.
Cross – check.
Тахлил жараёнида мижоздан аникланган бир маълумотни бошка усулда аникланган шу турдаги маълумот билан солиштирилиб хакконийлигини аниклаш Cross – check дейилади. Cross – check усулида текшириш оркали уч хил усул билан мижознинг товар айланмаси топилади. Юкоридаги холатларда, яъни 1)Кунлик савдо тушуми оркали аниклаш (выручка), 2)Товарлар сотилиш хажми буйича аниклаш (практический анализ), 3)Ойлик товар (хом ашё) сотиб олиш оркали аниклаш (снабжение) усуллари оркали тушумни турли тарафдан хисоблаш оркали мижознинг 3 хил товар айланмаси топилади. Бу 3 хил товар айланмаси уртасидаги фарк 10% дан ортиб кетмаслиги керак. Агар 10% дан ортиб кетса тахлил кайта килиниши керак (мижоз нотугри маълумотлар берган булади). Бу солиштириш кросс – текшириш (чек) дейилади. Кеш флоуни хисоблашда уч товар айланмадан энг пасти олинади.


Шу билан бирга куйидаги Cross – check турларига мавжуд:



  1. Мижозни кунлик кассадаги накд пули кунлик савдосига мутаносиблиги.

Мижозни кунлик савдоси кун якунида мижозни кассасида ёки чунтагида булиши керак. Кунлик савдо суммасини кассадаги сумма билан мос келиши мижозни тугри маълумот бераётганидан далолат беради. Кунлик савдо уни кайси вактда текширилаётганига караб фаркланади.
Текширув давомида куйидагиларга аниклик киритиш керак:
а) Кассадаги пуллар бугунги савдодан тушганми ёки мижоз узи билан кушимча олиб келганми?
б) Мижоз уз кассасидан яъни кунлик савдосидан бугун бирор бир харидни амалга оширдими?
Савдо куни савдо пулидан амалга оширилган барча харажатларни савдо тушимига кушиш ва мижоз томонидан кушимча олиб келинган бошка кундаги пулларни айриш оркали мижозни шу кундаги реал савдо тушуми аникланади. Аникланган натижа тахлилда мижоз томонидан берилган маълумотга мос келиши керак. Агар ракамлар мос келмаса, мижозни ёнига бошка куни бориб кассасини кайта текшириш керак булади.
Масалан:


Download 1,06 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   12   13   14   15   16   17   18   19   ...   24




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish