Еттб дастури буйича кредитлашда тартиб ва коидалар куйидагича ташкил килинган



Download 1,06 Mb.
bet20/24
Sana23.02.2022
Hajmi1,06 Mb.
#171516
1   ...   16   17   18   19   20   21   22   23   24
Bog'liq
МИКРОКРЕДИТ J-USBP ТАХЛИЛ

5

6 (июнь)

Пул айланмаси

100%

110%

110%

100%

100%

100%

Ойлар

7

8

9

10

11

12

Пул айланмаси

90%

75%

90%

110%

110%

120%

Мижоз пул айланмаси июнь ойида 150.000.000 сумни ташкил килди. Кредит 18 ойга берилмокда. Мижоз кредит салохиятини аниклаш максадида пул окимини хисоблаш учун 18 ой давомида энг паст мавсум курсаткичини олиб тахлил килинган ой пул айланмасига купайтирилади. Агар мижоз 18 ойга кредит олганда мавсум курсаткичини энг пасти 75% булади. Бизнинг мисолимизда энг паст мавсум август ойида булмокда 75%. Пул окими (Кеш флоу) = 150.000.000 * 75 % = 112.500.000 сум булади.


Кеш флоу ва уни хисоблаш тартиби
Мавсумийлик 75%

Позиция

02 июнь 2011 й.

Тушум

112 500 000

Таннарх

97 741 498

Ялпи Cash Flow

14 758 502

Иш хакки

900 000

Коммунал туловлар (свет + сув)

55 000

Алока харажатлари

150 000

Транспорт харажатлари (Тошкентгача)

1 800 000

Бензин харажати

270 000

Жорий таъмирлаш

30 000

Овкатланиш харажатлари

150 000

Интернет харажати

16 667

Кредит асосий карз тулови (мавжуд кредит)

2 000 000

Кредит фоизи (мавжуд кредит)

420 000

Пакет учун харажат

30 000

Бошка мавжуд жорий харажатлар

100 000

Бинони жорий таъмирлаш

2 000 000

Ипотека асосий карз кредит харажати

292 000

Ипотека кредити процент харажати

486 000

Терминал ижараси

10 000

Бошка харажатлар

0

Операцион харажатлар

8 709 667

Операцион Cash Flow

6 048 835

Мулк солиги

600 000

Бошка даромадлар

2 025 000

Солик

2 500 000

Бошка харажатлар жами

1 075 000

Соф Cash Flow

4 973 835







Юкоридаги мисолимизда Пул окими (Кеш флоу) яни тушум= 150.000.000 * 75 %= 112.500.000 сумга тенг. Таннарх эса 97 741 498 сум булиб бу куйидаги формула оркали аникланган.
Тушум
Таннарх = ----------------------------------------------:

(1+маржа)




Баланс

Баланс – бу мижоз бизнесининг маълум бир вактга молиявий структурасини курсатиб берувчи хисоботдир.





I. Жорий активлар

328 361 776

I. Мажбурятлар

165 841 665

1. Ликвид активлар

4 278 000

1. Киска муддатли мажбурятлар

136 737 665

Касса

3 700 000

а) мол етказиб берувчиларга

97 710 265

Уйди йигилган пули




б) мижозларга мажбурят

1 025 400

Хисоб ракамдаги маблаглар

578 000

в) банк кредити

906 000

2. Дебиторлари

150 279 766

в) солик

2 500 000

до 1 месяца

150 279 766

г) бошкалар

34 596 000

товар в пути




д)




3. ТМЗ

173 804 010

е)




Хисобланмаган товарлар




3. Узок муддатли мажбуриятлар

29 104 000

Таёр махсулот

173 804 010

(Бир йилдан юкори)

29 104 000

II. Асосий воситалар

315 080 000

II. Устав капитал

477 600 111

1. Транспорт

0



2. Дастгохлар

10 980 000



3. Кучмас мулк

280 000 000



4. Бошкалар

24 100 000



Жами активлар

643 441 776

Жами пассивлар

643 441 776

Таннарх харажати

97 741 498

Янги кредит

45 000 000

Ялпи Cash Flow

14 758 502

Соф Cash Flow

4 973 835

Капитализация

1,61

Краздорлилк даражаси янги кредит билан

0,36

Ротация

0,30

Ликвидность

2,40

Ялпи маржа

15,10%

Соф маржа

5,09%

Краздорлилк даражаси кредитсиз

0,27

Леверидж

0,55



Молиявий тахлилида куйидаги асосий коэффициентлардан фойдаланилади:



  1. Капитализация – бизнес асосий воситаларини (АВ) канча кисми хусусий капитал (ХК) ва узок муддатли мажбуриятлар (УММ) хисобидан молиялаштирилганлигини курсатади, яъни ХК ва УММни АВга нисбатини англатади. Бу нисбат 1га тенг ёки катта булиши керак. Бу барча АВлар ХК ва УММ хисобидан молиялаштирилганини англатади. Агар нисбат 1 дан кичик булса у холда АВларинг бир кисми киска муддатли казлар (КММ) ни кайтариш учун сотилиши кераклигини англатади. КММ – мижознинг 1 йилгача булган банк ва товар етказиб берувчилар олдидаги мажбуриятлардир. УММ - 1 йилдан юкори булган мажбуриятлардир.

Хусусий капитал + Узок муддатли мажбуриятлар
---------------------------------------------------------------------------- ³ 1 Асосий воситалар



  1. Ликвдидлилик – мижоз айланма маблагларинг канча кисми КММ хисобидан молиялаштирилаётганлигини англатади. Бу нисбат 1,5 дан баланд булиши керак.

Жорий активлар
------------------------------------------------------ ³ 1.5
Киска муддатли мажбуриятлар



  1. Карздорлик даражаси янги кредит билан – киска муддатли мажбурият (КММ) ва олинаётган кредит умумий суммасини ХК ва УММ умумий суммасига нисбатини англатади. Бу нисбатда КММ ва кредит суммаси ХК ва УММ суммасидан ошиб кетмасилиги керак, яъни 1 дан катта булмаслиги керак (1-мижоз учун - 0,8; 2-мижоз учун - 0,9; 3-мижоз учун - 1,0 гача).



Киска муддатли мажбуриятлар + Янги кредит суммаси
--------------------------------------------------------------------------------- £ 1
Хусусий капитал + Узок муддатли мажбуриятлар



  1. Леверадж – КММ ва олинаётган кредит суммасини айланма маблагларга (жорий активлар)га нисбатини курсатади. Бу коэффициент факат айланма маблаглар учун бериладиган кредитлар тахлилида ишлатилиб, мижознинг айланма маблагларини олинаётган кредит хисобидан усиш даражасини англатади. Бу нисбат 0,8 дан 1 гача булган ораликда булиши керак. (1-мижоз учун - 0,8; 2-мижоз учун - 0,9; 3-мижоз учун - 1,0 гача).

Киска муддатли мажбуриятлар + Янги кредит
--------------------------------------------------------------------- ≤ 1,0
Жорий активлар



  1. Ротация – мижоз айланма маблагларининг маълум бир вактда (одатда 1 ойда) неча маротаба айланганлигини курсатади. Бу курсаткич товар харажатларини жорий активларга нисбати оркали аникланади. Бу курсаткич хар бир бизнес турига караб хар хил булиши мумкин, уни узаро ухшаш бизнеслар билан солиштириш билан таккосланади.

Товар (хом ашё)га харажат
----------------------------------------------------------------------------------------------
Жорий активлар – (Муддати бир ойдан ортик дебиторлик хаклари)



  1. Ялпи маржа - Ялпи даромад (Ялпи Cash Flow)ни ялпи харажатлар (товар харажатлар)га нисбати оркали аникланади. Бу курсаткич мижоз томонидан товар ва хизматларга куйилган устамани англатади.



Ялпи даромад (Ялпи Cash Flow)
Ялпи маржа = ---------------------------------------------------------------- Ялпи харажат (товар харажатлар)



  1. Соф маржа – Соф фойда (Соф Cash Flow)ни ялпи харажатга нисбати булиб, мижознинг товар ва хизматларидан келган соф устамани ифодалайди.



Соф фойда (Соф Cash Flow)
Соф маржа = -------------------------------------------------------------- Ялпи харажат (товар харажатлар)

  1. Карзга хизмат курсатиш Коэффициенти (обслуживания долга (debt servis ratio).

Ушбу коэффициент бизнес тахлили ва уйхужалик тахлилини камраб олинади. Ушбу коэффициент мижоз томонидан суралаётган кредит ойлик туловини бир ойлик соф фойдаси – кредит потециалига нисбатини аниклайди. Бу коэфициент 1-мижоз учун камида - 1,43; 2-мижоз учун камида - 1,25; 3-мижоз учун камида - 1,1 гача булиши керак.
Кредит потенциал (соф кеш флоу)
К= _______________________________________
Янги кредит буйича Аннуитет суммаси
Кредит мутахассиси кредит ва молиявий тахлил натижаларини туплаган холда филиал кредит комиссиясига якуний карор чикариш учун куйидаги шаклда меморандум ва кредит таклифини тайёрлайди.
Кредит меморандуми

Мижоз Ф.И.Ш.

Тадбиркор Эргашев Улугбек


Download 1,06 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   16   17   18   19   20   21   22   23   24




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish