Ететеуломов узбекистон республикаси


мухим омиллардан бири хисобланади



Download 11,49 Mb.
Pdf ko'rish
bet253/284
Sana22.02.2022
Hajmi11,49 Mb.
#82400
1   ...   249   250   251   252   253   254   255   256   ...   284
Bog'liq
Менежмент асослари. Ғуломов С.С

мухим омиллардан бири хисобланади.
Менежмент тизими ишлаб чикаришга боглик хара­
жатлар узгаришига икки томонлама таъсир кУрсатади. 
Бир томондан эса, кущимча харажат (хизматчилар-
12-2633
337


нинг маоши, зарурий асосий фондларни сакдаб тури- 
лиши ва сарфлаш, булимларни кУшимча харажатлари 
ва бошкалар) юзага келади. Шундай кдлиб, менеж­
мент тизими Узи учун- факэт кушимча харажатларни 
талаб кдлибгина колмасдан, балки корхоналарни х^жа- 
лик фаолиятини хам яхпшлашга кумаклашади.
Менежмент тизимининг самарадорлигини ошириш- 
ни 
р и г а хос
бир 
кдтор
муаммоларини ечиш учун жуда 
мухим булган нарса шундан иборатки, сарф-харажат- 
лар ва улар 
билан
боклик булган натижалар тизимли 
хисобга олиниб, тартибга солиниб борилиши шарт. 
Аммо 
амалда
бу 
катта
кийинчиликлар билан боглик;, 
чунки уларнинг ишлаб чикаришдаги таннархи турли 
модцаларда жуда майдалашиб кетган, шу сабабли хисоб- 
китоб зарурий натижалар бермайди. Шундай экан, ке- 
ракли 
даражада
менежментнинг хак?щий харажатлари 
Хакдда тула тушунчага эга булиш кдйин.
Эслатиб утганимиздек, менежмент тизимининг иж- 
тимоий-икгисодий самарасини бахоловчи масалалар 
охирги вактда махсус адабиётларда уз аксини топма- 
ган ва у буйича ягона нукгаи-назар йУк. Аммо ушбу 
ишнинг чекланган хажмини, куриб чикилаётган муам- 
моларни ута мураккаблигини хисобга олиб, менеж­
мент тизимини ижтимоий-щтисодий самарасини аник- 
лашни ва хисоблашнинг ягона усулини ишлаб чикдш 
масаласи кУйилмайди. Ушбу булимда баъзи бир асосий 
коидалар куриб чикдпади ва улар бизнинг фикримиз- 
ча менежментнинг хукм сураётган тизимини икгисо- 
дий самарадорлигини аншдхаш усулини негизи булиб 
хизмат 
к&лади.
Куриб чикдлаётган тизимларнинг щтисодий сама­
раси — мажбурий микдор хисобланади. У куйидаги 
микдорларни кУшилишидан келиб чикдди: иктисодий 
самарадорлик, турли ишлаб чикариш боскдчларида (ма­
салан, корхонада, бирлашмада, корпорацияда), тар- 
мокда, бутун Узбекистан Республикаси халк хУжали- 
гида яратиладиган жамтармасидан (Исж), хукм сураёт­
ган тизимлар сохасида (боищарув, ишлаб чикариш, 
муомала, махсулотни ишлатиш ва истеъмол кдлиш- 
дан, маълум вакт давомида яратиладиган жамгармаси- 
дан (Исж) бунёд булади.
338




t
Эоб = X X X Эоб ije, 
(1)
1=1 j=l e=l
Бу ерда:
Эоб ije — u ишлаб чикариш иерархик даражасидан, 
s — тизимни хукм суриш со^асидан, t — йилида оли­
надиган икгисодий самара (сумда).
Уз навбатида (1) ифодани ^ар бир кушилувчиси- 
нинг Узи мажмуавий микдор хисобланади, у турли тад- 
бирларни амалга оширишдан келадиган икгисодий са- 
марадорлик жамгармасидан бунёд булади.
Шунинг учун менежмент тизимини икгисодий са­
марасини х^соблаш усули амадца икгисодий самарани 
берилган вакг давомида хисоблаш имконини бериши 
керак. Бу бошкарув ишлаб чикариш, муомала, ма*су- 
лотни ишлатиш ёки уни истеъмол кдниш сохасидаги 
маълум омил тадбирлар \исобига амалГа оширилади. 
Бунда (1) ифода куйидаги куринишларга эга булади:

Download 11,49 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   249   250   251   252   253   254   255   256   ...   284




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish