Ететеуломов узбекистон республикаси


бошцалари юкрридаги руйхатга яна хужалик зрсобини  кущимча кдладилар,  учитилари



Download 11,49 Mb.
Pdf ko'rish
bet242/284
Sana22.02.2022
Hajmi11,49 Mb.
#82400
1   ...   238   239   240   241   242   243   244   245   ...   284
Bog'liq
Менежмент асослари. Ғуломов С.С

бошцалари
юкрридаги руйхатга яна хужалик зрсобини 
кущимча кдладилар, 
учитилари
эса, ш^тисодий усул­
лар тизимини режалаштиришдан, хужалик з^исобидан 
ва и^тисодий тазугалдан ташкил топган дейдилар, 
туртинчилари —
режалаштириш, хужалик здасоби, язшги 
иш натижалари учун моддий рагбатлантириш деб тас-


дикдайдилар. 
Бешинчшари
— режалаштириш, хужалик 
^исобини ицтисодий ва моддий рарбатлантириш деб 
билади. 
Олтинчилари
— марказлашган режалаштириш 
ва щтисодий дастаклар тизими, хужалик дисоби, нарх 
белгилаш, кредит, моддий рарбатлантириш ва доказо- 
лар деб тушунадилар.
Ик^исодий усуллар энг аввал ик^исодий крнунлар 
талабига, ишлаб чщариш муносабатларининг тизими 
ва таркибига асосланмоги керак. Афсуслар булсинки, 
хрзирги вак,тда шундай хдкикдтлар учраб турадики, 
иш — бу мажбурий шартни маъмурий-буйрук,бозлик- 
ни, расмиятчилик билан ёндашувга алмаштириш дол- 
лари учраб туради.
Менежментда етакчи урин куйидаги музднм шдгисо- 
дий усулларга; режалаштириш, рарбатлантириш ва уни 
хужалик хдсобига ажратмок, даркор.
Ишлаб чик.аришнинг боищарувдаги ик^исодий усул­
лар маъносини куриб чзщатуриб ик^исодий усул де- 
ганда, ик^исодий дисоб-китобни тушуниш керак.
Менежментнинг ик^исодий усуллар тизимида мар- 
казий иктисодий усулни ажратиб курсатиш мумкин.
Марказий ик^исодий боищарув усулиш катта а^ами- 
ят бера туриб, баъзи бир ик.тисодчилар уни хужалик 
келажаги хдсобига олиб бориш деб тушунадилар. 
Хакдкдтан хдм, ушбу усулнинг тавсифли хусусияти — 
бу урнатилган топширищларни маъмурий-хукукдй меъёр 
ёрдамида мажбурий бажарилишидан иборатдир.
Ишлаб чик;аришнинг марказлашган иктисодий 
боищарув усулини халк, хужадиги ва унинг тармокдари 
савиясида ишлатиш макрадга мувофик; булар эди. Ушбу 
боищарув усули мо^ияти дар бир тармок; мадсулотига 
халк, хужалигининг талаби эдисобига илмий асосланган 
режаларни ташкил кдлади.
Шундай кдлиб, менежментнинг марказлашган 
1
щги- 
содий усули ягона техник, ташкилий ва икгисодий 
сиёсатни халк, хужалиги тармокдарида менежментни 
ишлаб чищишни, жорий кдгсишни, тараккиётни ва та- 
комиллашувни таъмин этишга имкон яратади.
Шу билан бирга, дар бир ишлаб чщариш бирлаш- 
масини (корхонани) хужалик фаолиятида унинг мул- 
ки ишлатилади, кщорида турган менежмент б^шнлар- 
ни х^собга олиб анча кдйинчилик турдиради. Ишлаб 
чикдришнинг ички ташаббусини тараккий топтириш
316


ва ишчиларни, мухандис-техник ходимларни, хизмат- 
чиларни, ишлаб чикдриш буйича марказлашган топ- 
ширикдарни самарали бахаришга йуналтирилган ижо- 
дий фаоллигини кучайтириш, менежментнинг марказ­
лашган икуисодий усулини хужалик хисоб усули билан 
бирлаштириш асосий мак,сад хисобланади.
Икз'исодий адабиётда хужалик хисобининг ахамия- 
ти турлича бахоланади. 

Download 11,49 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   238   239   240   241   242   243   244   245   ...   284




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish