бошцалари
юкрридаги руйхатга яна хужалик зрсобини
кущимча кдладилар,
учитилари
эса, ш^тисодий усул
лар тизимини режалаштиришдан, хужалик з^исобидан
ва и^тисодий тазугалдан ташкил топган дейдилар,
туртинчилари —
режалаштириш, хужалик здасоби, язшги
иш натижалари учун моддий рагбатлантириш деб тас-
дикдайдилар.
Бешинчшари
— режалаштириш, хужалик
^исобини ицтисодий ва моддий рарбатлантириш деб
билади.
Олтинчилари
— марказлашган режалаштириш
ва щтисодий дастаклар тизими, хужалик дисоби, нарх
белгилаш, кредит, моддий рарбатлантириш ва доказо-
лар деб тушунадилар.
Ик^исодий усуллар энг аввал ик^исодий крнунлар
талабига, ишлаб чщариш муносабатларининг тизими
ва таркибига асосланмоги керак. Афсуслар булсинки,
хрзирги вак,тда шундай хдкикдтлар учраб турадики,
иш — бу мажбурий шартни маъмурий-буйрук,бозлик-
ни, расмиятчилик билан ёндашувга алмаштириш дол-
лари учраб туради.
Менежментда етакчи урин куйидаги музднм шдгисо-
дий усулларга; режалаштириш, рарбатлантириш ва уни
хужалик хдсобига ажратмок, даркор.
Ишлаб чик.аришнинг боищарувдаги ик^исодий усул
лар маъносини куриб чзщатуриб ик^исодий усул де-
ганда, ик^исодий дисоб-китобни тушуниш керак.
Менежментнинг ик^исодий усуллар тизимида мар-
казий иктисодий усулни ажратиб курсатиш мумкин.
Марказий ик^исодий боищарув усулиш катта а^ами-
ят бера туриб, баъзи бир ик.тисодчилар уни хужалик
келажаги хдсобига олиб бориш деб тушунадилар.
Хакдкдтан хдм, ушбу усулнинг тавсифли хусусияти —
бу урнатилган топширищларни маъмурий-хукукдй меъёр
ёрдамида мажбурий бажарилишидан иборатдир.
Ишлаб чик;аришнинг марказлашган иктисодий
боищарув усулини халк, хужадиги ва унинг тармокдари
савиясида ишлатиш макрадга мувофик; булар эди. Ушбу
боищарув усули мо^ияти дар бир тармок; мадсулотига
халк, хужалигининг талаби эдисобига илмий асосланган
режаларни ташкил кдлади.
Шундай кдлиб, менежментнинг марказлашган
1
щги-
содий усули ягона техник, ташкилий ва икгисодий
сиёсатни халк, хужалиги тармокдарида менежментни
ишлаб чищишни, жорий кдгсишни, тараккиётни ва та-
комиллашувни таъмин этишга имкон яратади.
Шу билан бирга, дар бир ишлаб чщариш бирлаш-
масини (корхонани) хужалик фаолиятида унинг мул-
ки ишлатилади, кщорида турган менежмент б^шнлар-
ни х^собга олиб анча кдйинчилик турдиради. Ишлаб
чикдришнинг ички ташаббусини тараккий топтириш
316
ва ишчиларни, мухандис-техник ходимларни, хизмат-
чиларни, ишлаб чикдриш буйича марказлашган топ-
ширикдарни самарали бахаришга йуналтирилган ижо-
дий фаоллигини кучайтириш, менежментнинг марказ
лашган икуисодий усулини хужалик хисоб усули билан
бирлаштириш асосий мак,сад хисобланади.
Икз'исодий адабиётда хужалик хисобининг ахамия-
ти турлича бахоланади.
Do'stlaringiz bilan baham: |