Ететеуломов узбекистон республикаси


бешинчи жуфт тушунчаларини



Download 11,49 Mb.
Pdf ko'rish
bet16/284
Sana22.02.2022
Hajmi11,49 Mb.
#82400
1   ...   12   13   14   15   16   17   18   19   ...   284
Bog'liq
Менежмент асослари. Ғуломов С.С

бешинчи жуфт тушунчаларини
куриб чи- 
к,амиз. Менежментнинг узи нима — фанми ёки санъат- 
ми? Бу саволга жавоб бериш унчалик кдйин эмас. Ме­
нежмент — бу шубзфсиз боищарув фани, чунки бу 
мавзу маълум объектив ик,тисодий к;онунларга асосла- 
нади. Бопща томондан боищарув куп лолларда рах,бар- 
нинг к;обилиятига, унинг одамлар билан ишлай оли- 
шига, шахсий ташаббусига, фазд^-фаросатига богаик;- 
дир. Буларни барчасини боищарувда ищлата олиш — 
бу санъатдир.
Бошкарув санъати —
бу менежернинг, рах,барнинг 
к,обилияти, устамонлиги, ижодиётидир. Шундай кдлиб 
*ар к,андай ижодий фаолият сифатида менежмент узи- 
да фан ва санъат элементларини жамул-жам кдлган.
18


Биз куриб чикдан тоифалар, габиийки, менежмент- 
нинг барча тушунчаларини к,амраб ололмайди. Уларга 
етарли сонда боища тушунчалар киради. Масалан, кону- 
нийлик, вазифалар, масалалар, макрадлар, кдрорлар, 
бопщарув механизми, тактика ва стратегия ва бопща- 
лар.
1.3. МЕНЕЖМЕНТ ТУРЛАРИ ВА САВИЯЛАРИ
Куйидаги чизма менежмент турларйни иккита бел- 
ги асосида ашщяайди: савияси (макро ва микроик,ти- 
соди) ва унинг хизмат со^аси билан. Умумий менеж­
мент макроикдисод учун тавсифли, яъни барча хужа- 
лик юритиш тизими учун тааллуклидир. У уз ичига уч 
хил: амалий, инновацион ва стратегик менежментни 
олади. Чизмадан куринишича амалий менежмент барча 
бопщарув сох,аларига тарк,алган: Инновацион менеж­
мент (янгилик яратишни бопщаруви) ва стратегик ме­
нежмент (стратегик режалаштириш) амалий менеж­
ментни такомиллаштирищга йуналтирилган бопщарув 
фаолиятидан иборатдир.
Анъаналарга кура 
Fap6 
бизнесида менежмент учта 
сохдца: ишлаб чщариш, молия, сотувда тупланган. Чиз- 
мада бу уз аксини топган. Амалий менежмент булин-
1-ч и з м а
Бир хил шаклдаги менежмент турлари
19


маларида ишлаб чик;ариш (корхоналар, фирмалар, 
корпорациялар ва боищалар, булар микроик^тисод 
номи билан аталади), молия ва маркетинг менежмен- 
ти (сотувни боищариш, товарлар сотиш), ишлаб чи- 
к^ариш менежменти сунгрок,, ишлаб чик;ариш техно- 
логияси ёки технолог менежмент сифатида аникдаш- 
тирилади.
Ишлаб чик.ариш менежментида икки хил фаолият 
тури булиши мумкин:
1. Ишлаб чикдршцца хозирги замон турдаги ма­
териаллар, техника ва технологияни яратиш, узлаш- 
тириш, ишлатиш буйича техник фаолият.
2. Ишлаб чик,ариш жараёнларини тартибга соли- 
нишини таъминлаш, харакатларни ташкил к,илиш 
ва TyFpH йулга солиш буйича техник фаолият.
Техник фаолиятда х;ал кдлувчи а^амиятга эга булган 
ихтирошунослик учун илмий-техник билимга эга му- 
тахассисларга мухдндислик тажрибаси керак булади. Бу 
турдаги фаолиятда энг асосийси техник 
f o h h h
яратиш- 
дир. 

Download 11,49 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   12   13   14   15   16   17   18   19   ...   284




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish